U proteklih mesec-dva pročitala sam nekoliko knjiga domaćih autora i svaka od njih me oduševila. Majić, Ljubenović i Arsić prednjače, a od danas odmah uz njih dodajem i Jovića.
Kada sam otvorila „Osmeh optuženika“ i krenula da čitam Reč autora, naježila sam se. Srđan je svoju knjigu posvetio svima onima koji su izgubili svoje živote braneći Kosovo.
Smatram da to već dovoljan razlog da uzmete ovo delo u svoje ruke.
Autor će vas provesti kroz period srpske istorije o kojem se i dalje ne zna dovoljno i rad tajnih organizacija koje kroje sudbinu junaka ove knjige, ali i cele Srbije. Pre nego što je stigla, dvoumila sam se oko toga da li je zaista pravo štivo za mene. Prvo me je privuklo to što se radi o misteriji i špijunaži. Mislila sam da mi se istorijski delovi neće toliko svideti, ali sam se prevarila. Meni je ova knjiga beskrajno prijala.
Život glavnog junaka, Lazara, menja se iz korena kada pristane da sarađuje sa tajnom organizacijom za koju prvi put čuje, kako bi otplatio svoj dug nakon partije pokera. Lazar za sobom ostavlja profesorsku karijeru i postaje pravi pravcati špijun.
„Osmeh optuženika“ će vas stalno držati na rubu napetosti.
Taman kada pomislite da radnja teče lagano, pisac će vas šokirati nekim neočekivanim događajem. Likovi su veoma realno predstavljeni i primećuje se da se pisac detaljno posvetio izgradnji njihovih karaktera.
Obožavam ovakav stil pisanja i veoma cenim kada neko uspe da mi drži pažnju čak i onda kada nešto opisuje ili govori o sasvim običnim stvarima. Da nisam unapred znala da je ovo prva Srđanova knjiga, nikada to ne bih pogodila iz njenog sadržaja.
Dok sam čitala, jako sam se zainteresovala za istorijski period kraja 90-ih i sigurna sam da ću o događajima o kojima autor piše u svom delu dodatno istraživati. Ovo smatram ogromnim bonusom kod čitanja svake knjige, jer već samo po sebi govori o umeću pisca.
Nadam se da je ovo samo prva u serijalu knjiga o Lazaru, pošto po mom mišljenju, njegov lik ima još dosta toga da ponudi čitaocima.
Autor: Milica Barać
