Čitamo: “Nevidljivi gradovi” – Italo Kalvino. Svaki grad koji posetimo sami oblikujemo. Ostavljamo svoj trag na njegovim ulicama, trgovima, stanovnicima i parkovima. Gradovi koje vidimo su posebni i jedinstveni za svakoga od nas. Tako je i sa onima koje ne vidimo, koji postoje samo na nekoj mapi ili u našoj mašti. I o njima formiramo mišljenje, zamišljamo kako bi bilo protrčati njihovim ulicama, sedeti u restoranima i obilaziti male i velike znamenitosti. Nevidljivi gradovi su možda i najlepši, jer mi određujemo ko će u njima živeti i kako će izgledati.
Čitamo: “Nevidljivi gradovi” – Italo Kalvino
Knjiga „Nevidiljivi gradovi” krije priče o 55 gradova koje Marko Polo predstavlja Kublaj Kanu. Pripovest o svakom gradu zauzima svega nekoliko redova ili pokoju stranicu, nikad previše, kako bismo ostali željni još neke informacije. Legendarni venecijanski putnik pripoveda o mestima koje niko od nas nikada nije video, o mestima koja postoje svuda, ali i nigde. Svaki grad je priča za sebe. Marko Polo ume da ih dočara tako da i sami možemo da zamislimo kako bi bilo koračati njihovim ulicama ili pričati sa njihovim stanovnicima. Neka od ovih mesta su na svom vrhuncu, dok su druga pri kraju postojanja. Njihovi stanovnici izgledaju i ponašaju se drugačije. Oni su tek usputni likovi čija je svrha da bolje dočaraju svoj grad.
Priče o gradovima presecaju dijalozi Kublaj Kana i Marka Pola. Meni su njihovi razgovori bili možda i najdraži deo u ovoj knjizi. Međusobno nadmudrivanje, polemisanje i nadopunjavanje daju jedinstveni ton ovoj priči. Dva potpuno različita čoveka okružena idejama o toliko gradova koji postoje samo za njih. U ovaj dijalog utkano je malo filozofije i jezičkih igara i mnogo znatiželje i maštanja.
Čitamo: “Nevidljivi gradovi” – Italo Kalvino
Gradovi kao gradovi su mi bili i zanimljivi, i dosadni, i savršeno realni i potpuno besmisleni. Bilo je onih u koje sam se zaljubila i za koje bih volela da zaista postoje, a bilo je i onih o kojima mi je bilo dovoljno da pročitam dva, tri reda kako bih shvatila da me nimalo ne privlače. Ne sumnjam da u ovoj kratkoj knjižici svako može da pronađe grad izmaštan baš za njega i u tome je još jedna čar ovog dela.
Ovu knjigu ne bih svrstala ni u jedan žanr. Rekla bih samo da bi svaka pojedinačna priča mogla da pripada određenom žanru, a da ih baš ta njihova različitost spaja u jednu zanimljivu celinu. „Nevidljive gradove” sam krenula da čitam na putovanju i verujem da je to doprinelo mom uživanju. Kako su se priče smenjivale, tako su se smenjivale i moje destinacije, pa sam mogla još više da uronim u knjigu i sve one gradove o kojima naši junaci pričaju.
Čitamo: “Nevidljivi gradovi” – Italo Kalvino
Ako biste me pitali za koga je ova knjiga, rekla bih da je namenjena onima koji umeju da maštaju i koji vole priče koje se ne zasnivaju na radnji, nego na melodiji reči i tonu pripovedanja. Ovo delo je za sve one koji su zadržali dete u sebi i koji mogu da zamisle sve ono što je većini odraslih ponekad neizvodljivo, ali i za one koji su dovoljno odrasli da umeju da čitaju između redova i cene poneku skrivenu filozofsku mudrost.
Italo Kalvino bio je italijanski pisac i novinar. Rođen je na Kubi, a detinjstvo je proveo u San Remu. Za svoj rad je dobio brojne književne nagrade i priznanja. Neka od najznačajnijih dela ovog pisca su: Ako jedne zimske noći neki putnik, trilogija Naši preci, Kosmikomike, Nevidljivi gradovi, Američka predavanja. Kod nas njegove knjige možete naći na sajtu izdavačke kuće Plato.
„Nevidljivi gradovi“ su jedina Kalvinova knjiga koju sam za sada pročitala, ali u skorijem planu su mi i ostale. Ukoliko ste čitali neko njegovo delo, pišite nam svoje utiske i preporuke.
Autor: Milica Barać
