Čitamo: “Moja borba” (prvi tom) Čitamo: “Moja borba” (prvi tom)
Sećanja iz detinjstva nas prate kroz ceo život, mazeći nas kao omiljeno ćebe ili pak nekad i žuljajući kao kamenčić u cipeli. Na ta... Čitamo: “Moja borba” (prvi tom)

Sećanja iz detinjstva nas prate kroz ceo život, mazeći nas kao omiljeno ćebe ili pak nekad i žuljajući kao kamenčić u cipeli. Na ta sećanja nismo mogli da utičemo, uticali su drugi, naši roditelji. Neki uspeju da zaborave loša, a da pamte samo lepa sećanja i njima svaka čast. Neki drugi samo ne žele da zaborave i nikad im ne oproste za grube reči, proplakane noći i udarce.

Karl Uve Knausgor je naš savremenik, Norvežanin, koji je napisao monumentalno delo koje je stalo u šest tomova. U svom delu koje se zove “Moja borba”

opisuje svoj život do najsitnijih detalja. Da, to jeste autobiografija, ali ona ogoljena do kraja, priča koja ništa nije sakrila od čitalaca. Karl Uve je pre nego što je počeo sa objavljivanjem tražio odobrenje svih ljudi koje pominje u romanu. Nije zamenio ni jedno ime i on je glavni junak svog romana, tj. njegovo trvenje između života pisca i života običnog čoveka koji ima porodicu i decu.

U prvom tomu Karl Uve nas lagano uvodi u svoj život, ali stalno skačući sa jednog događaja na drugi. Retrospektiva u prvom tomu ima posebno mesto i ne bi se na drugi način stvorio takav emotivni naboj.

Naš junak je imao bolji odnos sa majkom nego sa ocem, još iz ranog detinjstva. Pokušavao je da bude čvršći i da bude po meri svog oca, ali u tome nije uspevao. Kao dete je često plakao i već je tada pokazivao svoju umetničku crtu, koja njegovog oca nije zanimala. Njegov otac je više pažnje poklanjao svom drugom sinu Ingveu.

Otac je u jednom trenutku njihovog detinjstva napušta majku, zbog druge žene. Sećanje na taj događaj u njemu su budila različita osećanja, od tuge, besa ali i do osećaja slobode i smeha. Da, jako ga se plašio i kada bi nešto uradio što otac nije smatrao primerenim bio bi kažnjen. Sećanje na njega se uvek temeljilo na ruku koja drži flašu.

Kako je rastao nije mu nedostajao, povremeno su se čuli, ali ne kao otac i sin, već kao dve osobe koje se samo obaveštavaju o životnim događajima. Godine su prolazile Karl Uve je završio studije, brak sa Tonje i upoznao Lindu, dok je njegov otac imao još jedno dete i još jedan brak iza sebe. Njegov otac je ponovo počeo da živi sa bakom.

Posle nekoliko godina su mu samo javili da je umro. Nisu naveli ni kako je umro ni šta se desilo. Krenuo je sa Ingveom da ga sahrane, iako nije želeo opet da ga vidi, čak ni mrtvog.

Šta zatiču kada dolaze kod bake?

Zašto ga je baka branila?

Zašto je i ona počela da pije?

,,Srcu je život jednostavan: kuca koliko može. Onda stane.” Ovo je knjiga koja će vas uvući u Knausgorov vrtlog i nećete stati dok ne pročitate i poslednji deo.

Autor: Dragana Milutinović

No comments so far.

Be first to leave comment below.

Your email address will not be published. Required fields are marked *