Moj prvi odlazak na Sajam knjiga se završio tako što sam se izgubila i na kraju završila kod štandova sa stripovima. Ne mogu reći da se ovde razvila ogromna ljubav, ali od tada sam počela da obraćam više pažnje na ovaj vid umetnosti i da povremeno čitam stripove. Kod stripova su me oduvek oduševljavale ilustracije, kao i posebni svetovi koje njihovi autori često smišljaju i u koje smeštaju svoje glavne junake.
Nedavno je u moje ruke dospela strip knjiga „Marvel 1602“. Svi koji me poznaju znaju da sam zaluđena Marvelom, superherojima i njihovim pričama. Kada pomislim na junake Marvelovih stripova zamišljam ih u velikim gradovima, okružene zgradama i modernom tehnologijom ili negde u svemiru. U ovim stripovima nije bilo tako. Nil Gejmen nas zajedno sa legendarnim superherojima vraća u prošlost.
Godina je 1602. Kraljica Elizabeta je na samom kraju svoje vladavine. Sve prilike ukazuju na to da će uskoro doći do kraja sveta. Samo pojedinci znaju za to i samo odabrani mogu da spreče da do toga dođe. Gejmen je svakom superheroju koji se pojavljuje u stripovima namenio posebnu ulogu i zadatak koji mora da izvrši kako bi svet bio spašen.
Autor priču o superherojima razvija u osam stripova koji su objedinjeni u jednu knjigu. Ovde se pojavljuju brojni Marvelovi junaci i moram da priznam da sam se pozitivno iznenadila time koliko mi je prirodno delovalo da se oni nalaze u XVII veku sa malo izmenjenim životnim pričama, imenima i okolnostima koje su ih pretvorile u heroje.
Dok nisam krenula sa čitanjem, mislila sam kako je nemoguće neke od heroja uklopiti u prošlost, ali Gejmen me je demantovao. Jedino što mu zameram je to što nije uspeo da u ovu priču ubaci i Iron men-a, mada razumem zašto je tako. Teško bi bilo objasniti postojanje Stark tehnologije u 1602. godini. Osim superheroja u stripovima se pojavljuju i stvarne ličnosti koje su odigrale značajne uloge u istoriji. Dopao mi se način na koji je Gejmen ispreplitao priče stvarnih i fiktivnih junaka.
Na početku knjige je uvod u kojem je opisano kako je uopšte nastala ideja za ove stripove, a na kraju su intervjui sa autorom i ilustratorom, kao i fotografije koje prikazuju kako su se razvijale ilustracije. Radnja je sve vreme fantastična, a često i neočekivana. Sve ovo nas vodi do završnice koja je po mom mišljenju sjajna.
Čitajući ovu strip knjigu još jednom sam se podsetila koliko stripovi mogu da mi drže pažnju i koliko njihovi autori mogu da budu kreativni i posvećeni. Savršeno odrađene ilustracije su samo doprinele da se zaljubim u ove stripove. Svidelo mi se što je pažnja posvećena i najmanjim detaljima, poput prilagođavanja izgleda oblačića za dijalog u zavisnosti od toga ko u kojem trenutku priča. Sve ove sitnice su dovele do toga da moj celokupan utisak o ovoj knjizi bude odličan.
Autor: Milica Barać
