Čitamo: „Dok se kafa ne ohladi“ – Tošikazu Kavaguči
Čitamo: „Dok se kafa ne ohladi“ – Tošikazu Kavaguči: Ima nešto u japanskoj književnosti što me već duže vreme fascinira. U knjigama japanskih autora koje sam do sada čitala uvek postoji specifična atmosfera koju je teško dočarati, ali je lako uživeti se u nju prilikom čitanja. Čak i sam stil pisanja je uglavnom sličan – kratke rečenice, jednostavnost i ostavljanje dosta toga na tumačenje čitalaca.
Jedan mali kafić, nekolicina ljudi i četiri priče koje su povezane jednom zajedničkom niti – putovanjem kroz vreme. Junaci ovih priča nisu ni po čemu posebni, osim možda po tome što su spremni da prihvate sva pravila kako bi putovali kroz vreme. Zanimljivo je da su sve četiri osobe koje su se usudile na ovaj korak žene. Svaka od njih je odlučna u svom naumu i svakoj će ovaj put doneti nešto drugačije.
Možda i najznačajniji lik u ovoj knjizi je sam kafić u kojem se celokupna radnja dešava.
Zvuci, miris kafe, opisi nameštaja i celokupnog okruženja doprinose da zaista uđemo u priču. Ljudi prolaze kroz stranice ovog romana i na tacni nam ostavljaju svoje životne priče. Na nama je da ih saslušamo i iz svake uzmemo ono što nam je u tom momentu potrebno.
Svako dobija jednu priliku da se otputuje u jedan trenutak. Šta god da junaci ovih priča urade u tom kratkom vremenskom periodu, ne mogu da promene sadašnjost. Ipak, to ne znači da ne mogu da promene sebe nakon ovog iskustva. Iako je putovanje kroz vreme značajan deo ove priče, nije njena poenta. Suština je, po mom mišljenju, u tome kako se različiti ljudi nose sa propuštenim prilikama, gubitkom i sopstvenim odlukama koje utiču i na druge.
„Dok se kafa ne ohladi“ je knjiga koja se čita za jedno popodne ili veče, uz šoljicu najdraže kafe. Rado ću pročitati i nastavak, a nadam se da će njegov prevod uskoro stići i kod nas.
Autor: Milica Barać
