Bilo ih je sedmoro. Itan, Aleksandra, Dilajla, Gabrijel, Iv, Danijel i Noa. Otac ih je svakodnevno mučio, a majka je sve to podržavala. Nisu imali šanse da prežive. Ipak, Aleksandra, Leks, Devojka A je prva uspela da pobegne. Onda su se i ostali spasli. Možda su napustili kuću užasa, ali nisu zaboravili ono što se u njoj dešavalo. Ona koja je iz kuće prva otišla, Devojka A, mora prva i da se vrati.
Za nekoga ova deca su samo slova – A, B, C, D, A, B, C. Za nekoga su jeziva vest koju će pročitati i zaboraviti. Ali za Abigejl Din oni su sinonim za brojne stvarne slučajeve. Slučajeve u kojima su žrtve bila deca i koji su joj i poslužili kao inspiracija za ovu knjigu.
Za nasilje ne postoji izgovor i opravdanje.
Svaki vid nasilja je užasan. Zato imam osećaj da sve postaje još bolnije i traumatičnije kada je nečiji nasilnik onaj ko bi trebalo da bude zaštitnik i prva linija odbrane u svakoj situaciji.
Abigejl Din nas nije štedela. Porodično nasilje je u ovoj knjizi predstavljeno detaljno. Vidimo kako razmišlja zlostavljač, a kako žrtve mogu da reaguju drugačije. Neko se pomiri sa svojom sudbinom. Neko uspeva za očuva zdrav razum i želju za begom. Ali neko se priklanja nasilniku i postaje kao on.
Čak i sam način pripovedanja nam svedoči o tome koliko je Aleksandri teško da ostavi traume za sobom i koliko sve oko nje može biti podsetnik na ono što je pretrpela. Kroz detalje iz prošlosti i sadašnjosti mi stičemo kompletnu sliku jedne osobe koja je preživela, ali koja i dalje nosi ožiljke, fizičke i mentalne.
Knjigu sam pročitala za veoma kratko vreme, pošto sam slutila da postoje neki skriveni detalji koje nam autorka nije odmah predstavila. Pogodila sam o čemu se radi. Ali to nije umanjilo moju volju za čitanjem. Nego je u meni samo izazvalo želju da zagrlim glavnu junakinju i kažem joj kako možda ništa nije u redu i kako neke traume nikada neće nestati. Ali kako ipak ne treba da dopusti da joj one budu vodilja kroz život.
Ova psihološka drama će vas lako uvući među svoje stranice, a nakon sklapanja korica sigurno ćete još neko vreme razmišljati o svemu što ste pročitali.
Autor: Milica Barać
