Glen Kuper u knjizi „Biblioteka mrtvih” vešto prepliće priče iz sadašnjosti i prošlosti koristeći se nekim već dobro utvrđenim tipovima likova – šarmantni detektiv pred penzijom koji probleme rešava alkoholom, ambiciozna mlada detektivka željna iskustva i znanja, čovek koji vuče traume iz prošlosti i dopušta da mu one određuju budućnost i ljudi spremni na sve da zaštite tajnu staru vekovima.
Detektiv Vil Pajper broji dane do penzije i raduje se povlačenju sa dužnosti i odlasku iz Njujorka, pošto je sasvim siguran da to nije mesto gde želi da nastavi svoj život. Sve se menja kada dobije novi slučaj i novu partnerku. Vil i Nensi treba da reše slučaj serijskog ubice kojeg mediji nazivaju ubica sudnjega dana. Ne postoji ništa što povezuje njegove žrtve, osim razglednica na kojima je napisan datum i nacrtan mrtvački kovčeg. Napisani datumi su uvek datumi smrti žrtava.
Paralelno sa pričom o serijskom ubici, pratimo i nekoliko priča u različitim periodima u prošlosti. U jednoj od njih rađa se sedmi sin sedmog sina. Ovaj dečak je drugačiji od druge dece, on ne priča, ne zanima ga igra, ne želi ništa da radi i zato ga otac odvodi u manastir. U manastiru on otkriva svoj dar – pisanje. Redovi koje ispisuje na početku deluju čudno, ali onda monasi otkrivaju da su to datumi rođenja i smrti ljudi iz celog sveta. Tako nastaje Biblioteka mrtvih. Priča o ovoj biblioteci mora ostati tajna pod svaku cenu. Brojni životi su žrtvovani kroz istoriju kako niko ne bi saznao šta kriju knjige na ostrvu Vajt.
U knjizi se spominju stvarne istorijske ličnosti, kao i mesta koja zaista postoje i to je doprinelo mom pozitivnom utisku o radnji. Radnja je dinamična, a autorov stil pisanja je jednostavan, tako da je priču veoma lako pratiti.
Višak mi je jedino bila ljubavna priča između glavnih likova, pošto se nije uklapala sa temom i radnjom knjige, a i predstavlja potpuni kliše, po mom mišljenju. U svakom slučaju, knjiga mi se dopala i radujem se čitanju nastavaka.
Autor: Milica Barać
