Za sve one koji bi želeli da pročitaju utopijski roman, koji govori o svetu koji živi pod kamerama bez prava na svoje mišljenje i hobi, onda je ovaj roman pravi izbor za vas.
,,Veliki brat te posmatra“ natpis koji se mogao pronaći na svakom koraku zemlje Okeanije u kojoj je živeo naš glavni junak Vinston Smit. To je bila zemlja u kojoj su važile tri parole partije koju je narod svakog dana ponavljao. ,,Rat je mir! Sloboda je ropstvo! Neznanje je moć“ Svaki dan je bio isti, ustajanje, vežbanje ispred televizora, odlazak na posao i u menzu.
Ljudi su bili slično odeveni, i svi su radili samo ono što im se kaže, jer za neposlušne nije bilo mesta u Okeaniji. To je bila zemlja koja je osmislila i svoj jezik, i konstantno je pratila svakog svog stanovnika. Nisu imali pravo da uče, i da se raspituju o partiji. Tvrdili su da svako ko nije „poslušan“ može postati jer im mučenje nije bilo strano.
Naš glavni junak je vodio apsolutno isti život kao i svi drugi ljudi ove čudne zemlje. Ali on je samo spolja izgledao kao i ostali ljudi. Imao je mnogo pitanja na koja nije imao odgovor. Do nekih odgovora nije ni mogao da dođe jer se plašio posledica. Pisao je dnevnik, i bio je svestan u koliko ga u bilo kom trenutku neko pronađe da može da završi u zatvoru.
Cilj partije ove zemlje je bila i da spreče svake veze između muškaraca i žena koje će biti zasnovane na ljubavi i vernosti, apsolutnu vernost je zasluživala samo partija. Samo partija je mogla da odobri brakove, ali to nije bilo tako često. Jedino što je partija očekivala od muškaraca i žena jesu deca, jer su to njihove buduće generacije službenika i robova. Vinston je bio oženjen sa Ketrin ali pošto nisu imali dece, partija je dozvolila da se raziđu. Njegovo sećanje na nju je toliko bilo bledo, da čitalac ima osećaj kao da mu se to dogodilo u drugom životu. Cilj takvog života je bio da ljude dovedu u taj nivo da nemaju želje i da samo slušaju naređenja Velikog brata.
U svom dnevniku Vinston piše o prolima, pokretu koji je bio dovoljno jak da sruši partiju. Pošto se udari nisu dešavali tako često, Smit je verovao da je partija svuda poslala svoje doušnike koji su sve akcije onesposobljavali.
Vinston je jednog dana u svojoj svakodnevnoj šetnji, skrenuo u ulicu ranije i shvatio da je to mesto gde nikad nije bio. Ubrzo je pronašao i kuću, i sobu koju je želeo za sebe. Nešto gde bi mogao da se opusti, da popije kafu i da možda nekog pozove a da ga Veliki brat ne posmatra.
Partija je hranila narod Okeanije. Dobijali su kafu, koja nije bila braon boje i nije imala miris, a o pravoj čokoladi su mogli samo da sanjaju. Sve te namirnice su mogle da se pronađu u ,,podzemlju“ ali je bilo dosta riskantno odlaziti na drugi kraj grada.
Koga je Vinston dovodio u svoju sobicu?
Da li su ga uhapsili zbog dnevnika?
Autor: Dragana Milutinović
