Uverenje da „Cilj opravdava sredstvo“ je velika zavera protiv čovekove duše. Jer čovek je ovde da živi, a ne da postiže.
Ako ne živiš po načelima svoje duše, ne vredi ti ostvarenje ni najdražeg sna. Jer neće biti obojeno bojama unutrašnjeg mira.
Taj cilj koji priželjkuješ, kao ideja kao kojoj težiš, treba da postoji. Da te kao takva snažno gura napred. Da ti pomisao na ostvarenje daje vetar u leđa svako jutro i leptiriće u stomaku svako veče.
Ali, uvek imaj na umu da koraci koje prelaziš do ostvarenja su važniji od samog cilja. Jer svaki od koraka je cilj za sebe. Da li je baš svaki potez koji planiraš učiniti na toj stazi izraz autentičnog tebe i u potpunosti u skladu sa tobom? Ili ti taj put ne donosi spokoj? Možda ti izaziva nemir i nelagodu koje zataškavaš mislima o cilju koji opravdava sredstva? Ili možda nekoga ostavljaš povredjenog na tom putu? Šta god da je, seti se da ne postoje finalni ciljevi, postoje samo sredstva – kao koraci koje činimo u obliku svakodnevnih postupaka i oni su ti koji treba da govore jezikom tvog srca.
Svaki tvoj potez i pokret neka bude iz duše i sve što je namenjeno tebi – živeceš.
Autor: emocionalno.osnazivanje
