Često nam se dešava da u životu ne znamo kako biti dobar čovek. Znamo to nekako tamo negde u teoriji, ali kada dođe do praktične primene to teorisko znanje ne znamo da primenimo na pravi način. U narednim redovima ovog teksta moći ćete da pročitate neka realna iskustva i mišljenja raznih grupa ljudi, osoba sa invaliditetom, kao i dece, na temu – Kako biti dobar čovek.
Gordana S. – disrofija mišića – Predsednica udruženja distrofičara Jablaničkog okruga
“Biti dobar čovek uopšte nije teško. Razmišljaš o lepoti življenja, ispuniš srce pozitivnom energijom i na sve gledaš sa puno ljubavi. Što znači da moraš imati puno poštovanja prema sebi pa onda i prema drugima, a da pritom ne budeš ni malo egoističan, da ne mrziš nikog niti da zavidiš, jer mržnja i zlo stvaraju lošu osobu. Dobar čovek je uvek kritičan prema sebi, on je nenametljiv, tih, umeren, pomaže drugima, ima plemenito srce. On je ispunjen i ostvaren kad učini dobro delo i pomaže druge ljude, sija i nosi sreću u sebi, usrećuje druge – To su veliki ljudi. Malo ih je, ali ih ima”.
Tina D. – Koordinator u nacionalnoj organizaciji osoba sa invaliditetom.
“Dobrog čoveka ćete lako prepoznati. Sa dobrim čovekom uvek znate na čemu ste. Dobar čovek je svestan svojih potreba i želja. Dobar čovek komunicira jasno i direktno sa drugim ljudima. Otvoreno govori šta hoće a šta ne. To isto pravo daje drugima. Dobar čovek ume da sluša druge ljude, dobar je prema sebi i prema drugima. Raduje se kada daruje i kada ga daruju”.
Ana R. 21.god.
“Dobrota i ljubav su blago. Tako je i dobar čovek pun ljubavi blago. Dobrota čoveka je najsavršeniji oblik inteligencije. Veličina čoveka ne leži u bogatstvu i moći već u njegovoj dobroti”.
Vlatko M. 36. god. i Jasmina M. 42. god.
“Od vajkada se ljudi dele na ljude i neljude. Dobar čovek je sve ono suprotno od lošeg. Krase ga nesebičnost prema svima i svemu, prema prijateljima i neprijateljima, prema životinjama i biljkama. Dobar čovek se odriče nesebično svega da bi nekome ulepšao bar jedan minut života.
Da li vredi biti takav nisam kompetentan da kažem. Danas kažu budala i dobar su braća. Sve prave vrednosti su izvorne, tako da dobri i neiskvareni ljudi su sa izvornom kulturom. Sveti oci će dati odgovor na sve. Da bi dobar čovek bio dobar mora krenuti da ispravlja sitne stvari u svom ponašanju. Jer živimo u svetu koji stvara grehe i stavlja nam ih na pleća ako ne vodimo računa o tome kakvi smo. Zato nam je potreban ogroman trud i rad na sebi, na psihičkom i duhovnom stanju”.
Aleksandra K. 28.god. – Student Filološkog fakulteta
“Dobrota je ono suštinsko u svakom čoveku, samo se vremenom kod nekih ljudi usled određenih događaja, a nekad i pod uticajem okruženja, to izgubi. Zapravo ne izgubi se već postane potisnuto. Čini mi se da su glavne odlike dobrih ljudi empatija i nesebičnost. Svaki put kada učinimo neko dobro delo, kada uputimo nekom prolazniku osmeh, pomognemo staroj baki da pređe ulicu, pokazujemo i sebi i drugim ljudima da je dobrota zaista neophodna ovom svetu. Konkretni savet za očuvanje dobrote u sebi, čitanje Biblije i poštovanje deset Božijih zapovesti. Ako vam se nahvatala paučina na dobrotu, pravac manastir gde se priča o duhovnim ljudima”.
Ovo je treći i poslednji deo ovog teksta. Hvala svima koji su mi dali svoju izjavu za ovaj tekst.
Ponosna sam na svaku izjavu koju sam dobila. Nadam se da smo uspeli da donesemo malo optimizma, vedrine i nade u svakodnevnicu mojih čitalaca. Da smo pokazali jednu blistavo čistu sliku ljudskih duša i u današnjim vremenima, u kojima se govori da su ljudi izgubili duše i da nas je dobrota napustila.
To je bila svrha svih odgovora koje ste u ova tri dela ovog teksta mogli da pročitate.
Autor: Milica Đorđević
