Često nam se dešava da u životu ne znamo kako biti dobar čovek. Znamo to nekako tamo negde u teoriji, ali kada dođe do praktične primene to teorisko znanje ne znamo da primenimo na pravi način.
U narednim redovima ovog teksta moći ćete da pročitate neka realna iskustva i mišljenja raznih grupa ljudi, osoba sa invaliditetom, kao i dece, na temu – Kako biti dobar čovek.
Miloš S. Student poslovnih studija i prava – slepo lice
“Čini dobro i dobru se nadaj. Tako glasi jedna od najznačajnijih izreka za mene lično. U vremenu u kojem živimo, teško je postupati u skladu sa moralnim načelima, zbog mnogobrojnih faktora koji deluju na pojedinca. Otuda I pojedinac sve više i više počinje da se udaljava od onog univerzalnog dobra i priklanja se onome šta većina u datom trenutku vrednuje. Čovek je društveno biće, a društvo kao kolektiv je u velikoj stagnaciji, pa je zato i shvatljivo zbog čega smo došli u situaciju da je danas najteže biti dobar čovek.
Savremeni filozofi i psiholozi su postavili teoriju da je sebičnost osnovno ljudsko osećanje te da se svi ljudi vode tom crtom. U kontekstu ovog teksta, ako jedan čovek pomogne drugome, on to nije uradio da bi se čovek broj 2 bolje osećao, već da bi pružanjem pomoći, čovek broj 1 doživeo osećaj vlastite vrednosti. Da to nije tako, pokazuje događaj koji je doživela moja poznanica, a koji je na mene ostavio jak utisak.
Ona je čekala autobus na stajalištu. U tom trenutku joj prilazi dečak romske nacionalnosti, star 4-5 godina da joj traži novac. Ona mu se osmehnula i rekla mu, a daj ti meni. Dečak je nosio u rukama paklicu cigareta u kojoj je čuvao novac. Zavukao je ruku u paklicu i izvukao 20 dinara da joj da. Ona kada je to videla samo što se nije zaplakala, jer je očekivala neki drugačiji odgovor. Ona je nakon tog njegovog čina izvadila pare iz torbice i dala mu mnogo više nego što je taj dečak očekivao. Poenta ove priče leži u tome da je dete koje je u duhovnom smislu neiskvareno uprkos tome što od tih 20 dinara zavisi njegova egzistencija, odlučilo da pruži devojci koja je lepo obučena i koja ima i mnogo više nego što joj treba. Dečak se nije vodio razmišljanjem, pa što bih joj ja dao kada ona ima više od mene. On je čistog srca pružio ono što je u tom trenutku mogao, a taj čin je bio nagrađen time što je moja poznanica njemu dala više nego što bi za taj dan zaradio, ali on u trenutku kada je pružao svoju zaradu za taj dan nije znao da će dobiti nagradu i nije je očekivao. Upravo u tome leži i smisao dobrote, činiti dobra dela, bez očekivanja neke nagrade. Lako je biti dobar kada ti znaš da ćeš zbog toga biti nagrađen, a mnogo teže ali i ispravnije je biti dobar uprkos tome što vaše delo neće biti adekvatno nagrađeno. Kroz to se može videti ko je iskreno dobra osoba, a ko stvarima pristupa sa oportunističkog stajališta”.
Evgenija K. 21.g.
“Na svetu ima različitih ljudi, što znači da ima različitih karaktera i da postoje različita misljenja. Da bi bio dobar čovek ne trebaš činiti zlo prema sebi, prema drugima, prema životinjama. Biti dobar čovek znači pomagati ljudima koje voliš, onima koji nemaju ili ne mogu sami. Zalagati se za druge ljude i ne činiti nešto što će im naštetiti”.
Anastasija M. 10.g. i Metodije M. 6.g.
“Svaki dobar čovek treba da pomaže drugima a i svojoj porodici. Svaki čovek mora imati čisto srce kao i dušu da bi bio dobar. Dobar čovek treba da radi dobre stvari i da voli sve”.
Jelena M. Besednik – Cerebralna paraliza
“Evidentna je jedna stvar, a to je da danas ljudi ili više ne žele da budu dobri ili se štite određenim mehanizmom. Mislim da temelj, da bi bio dobar čovek, pre svega postižeš vaspitanjem, odrastanjem, okruženjem, obrazovanjem i pre svega svojim prirodnim, a nebrušenim karakterom i onim što čovek jeste, praćenjem samog sebe. A da li će čovek da se drži svega toga ili da odustane zavisi isključivo on nas samih. A to, da li će te neko prihvatiti ili ne nije važno. Treba na vreme da shvatiš da različitost nije mana nego vrlina”.
Autor: Milica Đorđević
Nastaviće se…
