ČASOPIS ODRASTANJA

Kao i svaka epoha i rane 2000e godine imale su svoju modu i specifičnosti koje su obeležile generacije. Recimo svi su voleli serije “Čari” i “Korak napred” i nema ko nije imao prestižni K700i telefon za rezolucijom na kameri od čitavih 0.3 mega-pixela, slike su se prebacivale preko Bluetooth-a, a muzika se slušala preko Mp3-a. Vozio se skejt, dečaci su nosili  skejterke sa šarenim pertlama i majice preko duksa, a devojčice furale peglane šiške i “majice bez pupka”. Gledao se MTV i Kingsi u 3h noću, igrao Sony 2, i postojala je ozbiljna kultura čitanja časopisa. Ovo su samo neki koji su obeležili tinejdžerske dane mnogih:

Tempo – najpopularniji sportski nedeljnik, kao izdanje Politike, čiji je prvi broj izašao 1966., a izlazio je sredom, gde je bila sumirana protekla sportska sedmica na šezdesetak stranica. Svi rezultati, tabele i pregled najzanimljivijih događaja sa sportskih priredbi i oko njih, intervjui sa glavnim akterima, našim i stranim sportašima i trenerima, koji su obeležili nedelju iza nas. I dan danas pamte se legendarne naslovnice “Šapa na zlato”, kada smo postali svetski prvaci u vaterpolu, a Šapić proglašen za najboljeg igrača, ili ona sa Žigićem slikanim u mreži gola ispod naslova: “ŽIGOLO”, sa bubamarama (loptama) umesto O. Na srednjim stranama obavezno se dobijao poklon poster šampionskog tima, reprezentacije, vozača formule1 ili igrača koji je trenutno u fokusu zbog evro-gola, važnih poena ili odlučujućeg koša. Na poslednjim stranicama nalazila su se pisma i molbe čitaoca, i crteži njihovih idola koje su slali kao prilog uz pismo. Na tim stranam takođe bila je i legendarna rubrika “Samo za vaše oči” u kojoj se neka poluobnažena cica valjala preko lopte u strukiranom dresu njenog omiljenog kluba.Tempo je ugašen na leto 2004., neposredno nakon što je fudbalska reprezentacija Grčke senzacionalno osvojila prvenstvo Evrope, pobedivši u finalu domaći Portugal minimalnim rezultatom.

Teen – Devojčice su u osnovnoj školi prvo počele da čitaju Teen. Prvo se kupovalo hrvatsko izdanje ovog časopisa i pre nego što smo imali srpsko. U poređenju sa ostalim časopisima bio je manji, možda malo veći od male sveske, a sa više strana, urađen na masnom papiru. Redovno su ga kupovale, a na poslednjim stranama su uvek bila pisma čitateljki koje su imale različite probleme (kakve samo tinejdžeri mogu imati, od prvog poljupca do frke u školi) – a onda bi one to pažljivo proučavale i učile iz toga. A kada je krenuo da izlazi srpski Teen, bila su gotovo ista pisma devojčica iz Srbije, samo poptisane drugim imenima. Pored različitih odevnih kombinacija i intervjua sa pop zvezdama, bilo je zapravo dosta sadržaja koji je napisan sa namerom da edukuje – o kontracepciji, o uspostavljanju prijateljskih i ljubavnih veza, o izboru škole i zanimanja.

Huperjedan časopis za mlade i tinejdžere koji se bavio aktuelnostima iz domaće i svetske popularne kulture, a za starije simpatizere imao je i enigmatski deo sa ukrštenicama i skandinavkama, koje su voleli da rešavaju. Tu su uglavnom bile priče i intervjui sa MTV zvezdama poput Avril Lavigne i Gwen Stefany, ali i domaćim facama poput Čole i Bajage, Nevernih beba.Takođe su bila pisma čitalaca, a organizovali su i nagradne igre, pa su najsrećniji dobijali vredne premije. Naravno, dobijali su se i kalendari i posteri. Huper je takođe bio jedno od Politikinih izdanja i izlazio je punih 18 godina, od 1990. godine do 2008. Međutim, poslednje dve godine, dakle u periodu od 2006. do poslednjeg broja magazin menja koncepciju i bavi se više alternativnom scenom, a uz to menja se i vizuelno, izgledao je modernije, savremenije, ali eto nije to dugo potrajalo.

Basket – kao što sam naziv kaže, radi se o košarkaškom časopisu koji je licenciran, a kod nas je naravno najaktuelniji bio i 2002. godine kada smo bili svetski prvaci u ovom sportu, ali i posle kada smo 2005. bili domaćini Evropskog prvenstva, kada je premija u nagradnoj igri bila paket karata za taze otvorenu Beogradsku Arenu. Časopis je pratio sve aktuelnosti iz sveta košarke, sva prvenstva, manje i veće turnire, kampove, lige, NBA. Pratio je naše igrače u NBA – Peđu, Divca, Drobnjaka, Jarića, Radmanovića… Bili su tu intervjui sa istaknutim trenerima i igračima i naravno posteri, onaj legendarni sa postolja iz Indijanapolisa i zlatom na grudima i Sinalcom na dresovima, koji je krasio mnoge dečačke sobe diljem zemlje, ali i enterijere kafića i kafana.

Bravo je bio najtiražniji i sigurno najomiljeniji tinejdžerski časopis u Srbiji. Izdavala ga je Color Press grupa po licenci, pošto je originalno to nemački list. Prvi put se na kioscima pojavio 2002. godine, a poslednji broj izašao je aprila 2017. U tom razdoblju uz njega su stasale generacije. Bravo je praktično formirao muzički ukus pubertetlijama iz ranih devedesetih početkom novog veka. Slušali su se Green Day, RHCP, Tokio Hotel, BackStreet Boysi. Mnoge devojčice bile su zaljubljene u te tinejdž zvezde. Pregršt zanimljivih priča o poznatim facama koje smo voleli, puno zanimljivih intervjua. Zašto se Bekam opredelio za broj 23 u Realu? Britni Spirs se ošišala na ćelavo? Mnogi su učili tekstove stranih pesama iz Brava, a neki nisu kupovali užinu u školi kako bi imali najnoviji broj ovog kultnog časopisa. Sobe svih klinaca krasili su posteri Breda Pita, Avril Lavigne, Bon Jovia, Eminema, Xzibita sa MTV-a što je budžio kola u “Pimp my ride”.  I naravno legendarna rubrika koja je uvek neizostavno počinjala sa: “Dragi Bravo…”,gde su bubuljičave šiparice i zeleni derani iskali savete od zamišljenog frenda.

Danas je neko drugo vreme, klinci imaju novu modu, drugačija interesovanja, njih voze neke druge stvari… Ali u ovom tekstu je zarobljena jedna epoha kao podsetnik na bezbrižno detinjstvo, kao sećanje na legendarne listove koje smo voleli, a koji su netragom nestali ukidanjem dial-up konekcije. 🙂

Autor: Aleksa Ćelap