Napad panike se javlja kao iznenadni i intenzivan osećaj straha, koji se manifestuje fizičkim simptomima kao što su ubrzano disanje, lupanje srca, znojenje, drhtavica i mučnina. Napad panike može se javiti u različitim situacijama i kod ljudi svih starosnih dobi. Stoga ostanite sa nama u nastavku i saznajte još neke zanimljive informacije, koje možda niste znali o napadu panike.
Šta raditi u situacijama kada se javi napad panike?
Kada se javi napad panike, važno je ostati smiren i svesno disati, fokusirajući se na ritam i dubinu disanja. Preporučuje se duboko udisati kroz nos i izdisati kroz usta. Takođe, važno je okružiti se pozitivnim i umirujućim stvarima, poput omiljene muzike ili knjige, i pokušati se opustiti.
Pored disanja i okruženja pozitivnim stvarima, postoje i druge tehnike koje mogu pomoći u ublažavanju napada panike. Na primer, tehnike opuštanja i meditacija mogu pomoći u smanjenju stresa i anksioznosti. Takođe, neki ljudi pronalaze olakšanje u vežbanju ili jogi, dok drugi preferiraju aromaterapiju ili akupunkturu. Važno je pronaći tehnike koje su najefikasnije za svakog pojedinca i redovno ih primenjivati kako bi se smanjila verovatnoća novih napada panike.
Lečenje napada panike takođe može uključivati lekove, poput antidepresiva ili anksiolitika. Međutim, važno je da se takvi lekovi uzimaju samo pod nadzorom lekara, jer mogu biti povezani sa neželjenim efektima i mogu biti kontraindikovani u određenim situacijama.
U slučajevima kada se napadi panike javljaju često ili uzrokuju ozbiljne smetnje u svakodnevnom životu, može biti potrebno potražiti pomoć stručnjaka, poput psihijatra ili psihologa. Oni mogu pružiti terapiju ili savetovanje koje će pomoći u suočavanju sa anksioznosti i smanjenju napada panike.
Da li je napad panike češći kod dece ili odraslih?
Iako se napadi panike mogu javiti kod ljudi svih dobnih grupa, češći su kod odraslih osoba. Međutim, deca takođe mogu imati napade panike, posebno u situacijama koje ih uznemiravaju, poput javnog nastupa ili odlaska u školu.
Kod dece, napadi panike mogu se pojaviti kao reakcija na stresne događaje, kao što su roditeljski razvodi, selidbe, gubitak voljene osobe ili problemi u školi. Takođe, neki od uzroka mogu biti i fizički, poput niskog šećera u krvi ili disajnih problema.
U nekim slučajevima, napadi panike kod dece mogu biti posledica nasleđa ili genetske predispozicije. Ako se napadi panike kod deteta javljaju često i traju duže od nekoliko minuta, važno je posetiti lekara radi pregleda i utvrđivanja uzroka.
Kako deca često ne znaju kako da se nose sa svojim osećanjima, važno je da roditelji budu tu za njih i da im pruže podršku. Takođe, postoji niz strategija i tehnika koje se mogu primeniti kod dece koja imaju napade panike, a koje mogu pomoći u ublažavanju simptoma i olakšavanju situacije.
Lečenje napada panike
Napadi panike mogu biti veoma neprijatni i zastrašujući, ali postoji nekoliko metoda koje mogu pomoći u njihovom lečenju. Prva linija tretmana uključuje psihoterapiju, koja može pomoći u razumevanju uzroka napada panike i pružanju mogućnosti za suočavanje sa njima. Kognitivno-bihejvioralna terapija (CBT) je jedan od najčešće korišćenih oblika psihoterapije za lečenje napada panike.
U nekim slučajevima, lekovi za smanjenje anksioznosti mogu biti propisani kao dodatak psihoterapiji. Antidepresivi mogu se koristiti za smanjenje simptoma napada panike i sprečavanje njihovog ponovnog javljanja.
Pored psihoterapije i lekova, postoji još nekoliko tehnika koje mogu pomoći u smanjenju simptoma. Duboko disanje, progresivno opuštanje mišića i meditacija mogu pomoći u smanjenju anksioznosti i opuštanju tela. Takođe, tu su i fizička aktivnost, kao što su trčanje ili brzo hodanje.
Par reči za kraj…
Napad panike je neprijatno i zastrašujuće iskustvo, ali postoje načini za suočavanje sa njim. Važno je razumeti uzroke napada panike i naučiti tehnike za smanjenje simptoma. Psihoterapija, lekovi i tehnike opuštanja mogu pomoći u lečenju istog i sprečavanju njegovog ponovnog javljanja. U slučaju da vam je potrebna pomoć u suočavanju sa napadima panike, obratite se stručnom lekaru.
Autor: Ljiljana Bugarin
