Poznati filozof Šopenhauer, rekao je: „Ljudi se hiljadu puta više trude da steknu materijalno nego duhovno bogatstvo, mada je sasvim sigurno, da našu sreću stvara ono što jesmo, a ne ono što imamo.“
Biti pošten… zaista, koliki je to danas izazov za mnoge. Samo, ako krenemo od one narodne – novac vrti, gde burgija neće – ipak je sve u nama i našim glavama, mi odlučujemo.
Ne biti zao i pokvaren…previše je zla, prevara i loših stvari na ovom svetu. Kako bi to bilo lepo kada bi mogli da se restartujemo i pođemo ispočetka.
Imati dušu i ne biti sebičan…imati dušu, znači imati i upoznati sebe. Od jedinke sve polazi. Nećemo gaziti sve pred sobom da bismo došli do svog cilja.
Pomoći onima koji ne mogu da uzvrate… okruženi smo onima kojima je potrebna pomoć, a što je interesantno, oni su najtiši, muče svoju muku i ćute, a do neba su zahvalni, za nešto što je drugima sitnica.
Čuvati obraz i dostojanstvo… ne savijati se zbog jeftinih poena.
Biti pažljiv i brižan… lepa reč i gvozdena vrata otvara, ništa ne košta, a mnogo znači.
Znati pokazati humanost i velikodušnost… u vremenu kada je prostakluk i bahatost postao stil ponašanja i najmanji čin humanosti izaziva divljenje mnogih.
Nikoga ne ponižavati… da bi sebe uzdigli često se dešava ismevanje drugih, loš je to put.
U drugima pronaći i probuditi ono što je dobro… svako, baš svako, nosi u sebi ono dobro i velika je umetnost izvući to dobro na površinu.
Negovati ljubav… pun novčanik i prazno srce, verujte, to ne valja.
Znati prepoznati i čuvati prave vrednosti… dobrota i poštenje su nam potrebni danas više nego ikada i to ne zastareva. Mnoge generacije odrastale su na ovim postulatima, ne smemo to zaboraviti.
Sigurno da postoji još mnogo elemenata čovečnosti koje sam ispustila, dodajte ih sami, možda će nas razmišljanje o čoveku i čovečnosti navesti da pažljivije pogledamo oko sebe i shvatimo šta propuštamo, a šta je ono što je zaista važno.
Kad bi se sve ove čovečnosti ocenjivale, da li bismo dobili prolaznu ocenu? I da ne zaboravimo, sve oko nas i celokupno naše ponašanje polazi iz kuće i porodice, tu je temelj. Ako se svi zajedno zapitamo i porazmislimo koliko vremena smo zaista spremni da posvetimo našim bližnjima, možda, u ovom novonastalom haosu i prekrajanju pravih vrednosti, shvatimo gde leži odgovor.
Autor: Male Velike Stvari
