Birajte radost za životnog saveznika!

Birajte radost za životnog saveznika! Kako to mislim? Mislim na to da smo zaboravili da se radujemo!

Dok smo deca, sve nam je povod za radost. Smejemo se i bez povoda, jer nam je to prirodno, iskonski. Prepušteni smo, u svemu vidimo lepo. Povezani smo sa prirodom i nemamo strahove…

Šta se onda desi? Desi se to da nas postepeno upućuju na ozbiljnost. Ne smeš da se kikoćeš za vreme časa, to nije lepo i to se kažnjava. A dete samo postupa po osećaju.

Birajte radost za životnog saveznika!

srecna- zena -u -polju- suncokreta

Pa, hoće li stati taj svet ako dozvolimo deci da se smeju? Sećam se da smo najviše voleli nastavicu koja se šalila sa nama. Iako je bila stroga, znalo se kad se radi, a kad se šalimo. Plakali smo kad je prešla u drugu školu. Svi su je voleli, jer je poštovala decu i njihove potrebe, a opet se radilo sve po programu i stizalo se.

Olako nas isprogramiraju na ozbiljnost, a da ni ne primetimo, jer kad smo deca radimo sve da bismo bili društveno prihvatljivi.

Zaboravili smo kako se smeje do suza i kao da ništa drugo nije važno.

radosno-dete-bere-cvece

Da li smo to poverovali da kada se radujemo, nešto će loše da nam se desi? Takvo verovanje nam baš i ne koristi, jer šta je život bez radosti? Samo isprazan prolazak kroz vreme.

Birajte radost za životnog saveznika!

Ali, radost može da se vežba! Samo nam treba volja da počnemo da primećujemo sve ono lepo oko nas. Da ponovo naučimo da se oduševljavamo najobičnijim stvarima. A koliko je to jednostavno, toliko nam je neobično, jer smo se odučili kako se to radi.

Znam da većina odreaguje tek kad je nešto loše, jer nas to zaboli. Ali, birajte radost za životnog saveznika, kad god možete. Možda nije uvek lako, ali se može.

Ima čak jedna vežba, gde samo treba da razvučemo osmeh i već nam za nijansu bude lepše, jer mozak ne zna da li se stvarno smejemo, il glumimo.

Birajte radost za životnog saveznika!

Malo, po malo, dok se skroz ne prisetimo kako je lepo radovati se. Pa se naviknemo i na to da više primećujemo onu lepu stranu stvari.

I putevi nam se lakše otvaraju kad smo u radosti. Potrudite se, barem taj lažni osmeh može da razvuče svako! I tako, korak, po korak, dok se neprimetno osmeh pretvara u pravi.

Autor: Ana Milovanović

OSTAVI ODGOVOR

Upišite svoj komentar!
Please enter your name here

Najnovije objave

Podeli članak:

spot_imgspot_img

Najnovije objave

Možda će ti se dopasti
Sličan sadržaj

“Predrasude i stereotipi o nasilju nad ženama” – Branka Bešević Gajić

“Predrasude i stereotipi o nasilju nad ženama” - Branka...

Tri stanja kroz koja najbolje upoznajemo sebe

Tri stanja kroz koja najbolje upoznajemo sebe. Postoje u...

Preporuke distopijskih romana

Preporuke distopijskih romana. Danas vam predstavljam nekoliko preporuka distopijskih...

Aromatični Uskršnji mafini sa cimetom, lešnikom i šargarepom

Aromatični Uskršnji mafini sa cimetom, lešnikom i šargarepom. Kako...