…97, 98, 99, 100!
-Brate mili, ne mogu više! Izbrojah 100 ovaca, čitavo stado okupih, a sna ni na vidiku. Pre ću pastir postati.
-A da probaš da nabrojiš 101-og dalmatinca, možda te to uspava,
upita muž kroz smeh pokušavajući da me oraspoloži.
I uspeo je. Od muke se počeh smejati. Ali i od srca. Kad razmislim, uvek me je hvatao napad smeha usred nekih situacija koje uopšte nisu za smejanje. Da li je to neki odbrambeni mehanizam, šta li je, ali neka smeha. Uvek je dobrodošao. Sve muke se lakše preguraju sa njim.
I tako se muž i ja slatko ismejasmo, ali to mi, nažalost, nije donelo san na oči. Nema šta nisam probala, od čajeva do brojanja ovaca. Kad neka muka uhvati, izgleda se san lepo spakuje i put pod noge. Verovatno kod nekog drugog, ko je opušteniji, a ti draga moja, broj ovce.
-E, znam šta možemo probati,
uzviknu muž
-Šta, majke ti?
-Nemoj se smejati. Palo mi je na pamet da probam da ti čitam knjigu. Ko detetu. Ko zna, možda upali?
-Slušam, bez razmišljanja rekoh.
Nekoliko stranica kasnije spavala sam baš kao dete. Jedino sam tako uspevala da zaspem tih dana. Tih dana kad mi nije bilo do priče, a ona je opet uspevala da se prišunja. Tiho, nežno, strpljivo.
Hvala ti, pričo, što postojiš.
Toliko si rana zalečila. Nemam ni trunku sumnje u to da su razgovori lekoviti. Nekad je dovoljna jedna jedina rečenica da ti ulepša dan, mesec, godinu, život.
Kad ne vidiš nigde smisao i u tom besmislu čuješ: „Ja imam najbolju mamu na svetu. “
Kad ležiš bolesna i dobiješ poruku od drugarice: „Dolazim za 5 minuta i donosim ti toplu supu.“
Kad sediš u čekaonici kod lekara, a on te drži za ruku i kaže: „Ja sam tu. Ne plaši se.“
Tako si magična, pričo!
Lepa si i na svom početku, dok se nespretno oblikuju prvo ma-ma, ta-ta… Pa onda tvoje čuveno delo „za laku noć“. Najlepši ritual na svetu. Još čuvam svoje knjige bajki iz detinjstva i povremeno ih prelistam.
Pitaj nekog tebi dragog da ti pročita omiljenu bajku. A možeš i sama sebi da napraviš ugođaj, što da ne? Skuvaj šoljicu čaja, priguši svetlo, umotaj se u ćebe i počni.
Veruj mi, dete u tebi će ti biti zahvalno.
I ubrzo pospano.
Laku noć i lepo spavaj!
Autor: Sara Novković Tepšić
