Ukoliko volite Egipat, ne morate da idete čak tamo da vidite mumije jer i Beograd ima svoju “mumiju”, koja se čuva u Arheološkoj zbirci Filozofskog Fakulteta.
Imali smo priliku da vidimo mumiju i da saznamo kako je ona „došla“ u Beograd.
Pavle Riđički od Skribešića, rođen je 1805. u Mokrinu u uglednoj porodici, iz koje je izašlo više sveštenika, advokata i oficira. Pavle i njegova žena Jelena nisu imali decu, ali su pomogli u školovanju Kornelija Stankovića, prvog srpskog kompozitora, dirigenta, i pijaniste. Pavle je bio strašni putešestvenik. Seriju svojih najdaljih putovanja, koja su trajala od 1885. do 1888. godine, Riđički je preduzeo u podmaklom životnom dobu, od svoje 81.do 83. godine.
U Luksoru, 1888. godine kupio je na jednoj lokalnoj pijaci i kako se navodi u darodavnom pismu „iz rodoljubive namere poneo iz daleke zemlje (…) ne za sebe, nego za srpski narod“, pravu egipatsku mumiju u originalnom sarkofagu. Lokalni prodavci rekli su mu da su svi predmeti iz opljačkanih grobnica u starom Egiptu. Pavle Riđički kada je kupio mumiju ništa nije znao o njoj, a i prodavac nije mogao da da odgovore, osim da je sarkofag iz grobnice, koja se nalazila u gradu Ahmim. Da bi se dostavila mumija u Beograd, prvo je išla vodenim putem u Pirej pa posle u Solun pa u Crno more do Odese, odakle se ulazilo u Dunav, po kome je mumija putovala do Beograda i došla 24 juna 1888.godine u Narodni Muzej Beograda. Po želji Pavla Riđičkog, mumija je morala biti odmah izložena. Ulaznice su se naplaćivale, a sav novac morao je da bude doniran u sirotišta po čitavoj Srbiji. Mumija je bila u stalnoj postavci muzeja do nekih 50-h godina prošlog veka, posle toga sklanjaju je u depo, gde će biti čuvana decenijama. Negde 1986.godine odlučeno je da mumija ode u tadašnji Titograd, gde se otvarala „Galerija umetnosti nesvrstanih zemalja Josip Broz Tito“. Ali, nažalost ni u toj galeriji nije ugledala svetlost dana.
1990.godine Narodni muzej i Filozofski fakultet odlučuju da vrate mumiju nazad i da krenu naučno istraživanje i analize.
Nakon detaljne analize otkriveni su sledeći podaci o mumiji. U pitanju je muška osoba, čije ime je Nesmin (onaj koji pripada Bogu Minu). Živeo je oko 350 godine pre naše ere. Umro je u uzrastu 50 godina. Njegova visina bila je 165 cm. Tokom života bio je sveštenik u hramu plodnosti boga Mina. Sahranjen sa prilozima: svitkom papirusa (na levoj strani tela), amuletima od zlata, lapis i lazulija i fajansa, fajanskim perlama.
Mumija se čuva u specijalnoj vitrini gde je temperatura oko 20 stepeni, vlažnost oko 40 % i cirkuliše gas argon.
Možete takođe da vidite deo mumije, koji je otvoren, a to su ruke od Nesmina, koje su prekrštene.
Ukoliko se odlučite da vidite Beogradsku mumiju, morate da zakažete termin pre toga. Tura je vođena i održava se dva puta mesečno, tako da ćete saznati još informacija o mumiji, sarkofagu. Ukoliko budete imali pitanja, možete da ih postavite. Svu informaciju o zakazivanju možete da pronađete na sajtu Narodnog muzeja. Ture će biti dostupne od februara meseca.
Autor: Kristina Jovičić
