BEOGRAĐANI, NEMOJTE SE LOPTATI OVDE!

Beograđani se prvi put sa novom igrom upoznaju preko kluba „Bačka“ iz Subotice (tadašnja Austrougarska). „Srpske novine “ iz 23. maja 1896. objavile su prvi izveštaj sa fudbalske utakmice:
„Devetnajestog ovog meseca u tri časa popodne bili smo prisutni gimnastičkim igrama u Donjem gradu. Gimnastičara je bilčo do pedeset, među kojiam su svi bili članovi prvog gimnastičkog društva „Soko“ koje stoji pod Najvišom Zaštitom Njegovog Veličasnstva Kralja Aleksandra I. Gimnastičari su izvodili razne igre jednom velikom loptom, bacajući je po izvesnim pravilima čas u vis, čas u daljinu, i to što je najzanimljvije, samo nogama. Ove igre pored toga što su vrlo zanimljive, kako za igrače tako i za gledaoce, još su i voema korisne sa higijenskog gledišta jer doprinose naglom razvijanju sviju mišića na nogama. Igrom je rukovodio gospodin Fejfar, društveni učitelj i gospodin Hugo, sin gospodina Edija Bulija. Gledelaca je moglo biti do pedeset.“

1.maja 1899 osnovano Prvo srpsko drustvo za igranje loptom
Prvi fudbaleri Steva Stefanović, Hugo Buli, Rade Novaković, Andra Nikolić. Prva prava utakmica odigrana 9. jula 1900. – „Prvo srspko velosipedsko društvo“ protiv „Subotičkog sportskog društva“, uz bicikliste i atletičare i dva tima fudbalera, bilo oko 1000 ljudi. Jedan od osnivača Hugo Buli. Prvu fudbalsku loptu u Beograd doneo dr Milan Radovanović, ondašnji upravnik državne bolnice u Beogradu, jedan od osnivača i član uprave „gimnastičkog društva Soko“. 1901. Hugo Buli i njegovi drugovi na Malom Kalemegdanu zaigrali su nešto što je ličilo na fudbal.  Bez adektvatne opreme, a umesto stativa stavljali  su svoju odeću. Stevan Stojanović je bio u aktivnoj potrazi i lobiranju dečkića da se priključe novoj igri, ali nisu mogli da lobiraju bez stadiona, pa su pozajmili od gimnastičara teren u centru grada, na mestu buduće državne lutrije, ali ni to im nije pomoglo, pa se Stevan odlučio da osnuje svoj fudbalski klub. 1902. loptačka sekcija u okviru „Sokola“ prerasta u istoimeni klub. Na košutnjaku je izgrađen i prvi pravi stadion. Problemi prvih ovdašnjih klubova bili su ti što nije bilo trenera i golmana. Niko nije želeo da pasivno stoji na golu, dok svi drugi jure za loptom. Naše igrače podučavali su iskusniji fudbaleri iz Švajcarske, kao i rukovodioci. Oni su igrali ulogu trenera. Fudbalski klub „Srpski mač“ je u osnovan pod okriljem mačevalackog kluba 1906. kao drugi beogradski klub, imao igraliste na tzv Trkalištu. Na Crvenom krstu i Kalenićevoj pijaci osnovani su klubovi „Kosovo“ i „Nevesinje“, na  Malom Kalemegdanu „Dušan SIlni“. Bili su tu i „Palilulac“ i „Dušanovac“. Inženjer Danilo Stojanović, čika Dača u Kragujevcu osniva Šumadiju 1903., a njen najstariji igrač imao je čak 24 godine.. Šumadija je odigrala prvu međugradsku, ali i prvu međudržavnu utakmicu. U međugradskoj sa ubedljivih 9:0 poražena je u maju 1904. na Košutnjaku od Sokola. A u prvoj međudržavnoj izgubila je od austrougarske bačke sa 5:1.

BSK (Beogradski sport klub) je nastao ovako. 1911. godine iz Zagreba je stigao poziv da igraju zagrebački protiv beogradskog kluba, tačnije HAŠK je izazvao Srpski mač. Predsednik našeg tima Rade Novaković nije dozvolio našim momcima da idu, pa su se ovi samoinicijativno organizovali oko puta i pošli na megdan. Sastav su činili Dušan Nenadović poznatiji kao Kiselina, unuk prote Mateje Nenadovića, zatim Vlada Bulja, Voja Jarac, Cucula, Buca, Aca  Davina… Igrači su se raspoznavali i bili poznati po nadimcima. Izgubili su ubedljivo obe utakmice 0-6 i 0-8, pa nisu smeli predseniku na oči, ali među tim buntovnicima rodila se tako želja da osnuju novi, sopstveni klub. Tako i bi, u kafani „Ženeva“  1.septembra 1911. godine, na uglu Beogradske ulice i  bulevara Kralja Aleksandra nastsao je BSK. Prvu utakmicu odigrao je upravo protiv Srpskog mača i ubedljivo slavio sa 7-2.Uz mali kredit i pomoć kriminalaca kojima su plaćali 20 para nadnicu, središe teren, podigoše tribine,  sa centralnom ložom i svlačionicom, kao i biletarnice na ulazu.  Stadion je otovren zvanično 1914. na Uskrs, na Trkalištu, a u julu je Austrougarska objavila rat. BSK je 1929. podigao novi stadion na Topčiderskom brdu, sa kapacitetom do 30.000 mesta, i taj stadion je između dva rata važio za najmoderniji i najveći stadion na Balkanu. Posle II Svetskog rata, na tom terenu igra novo-osnovani klub Partizan. Po imenu i klupskim bojama plavo-belim sa  prugama na dresovima bio preteča OFK Beograda. Iako je BSK ugašen nekoliko meseci pre osnivanja novog kluba. Novi klub je kasnije do ’57.godine nosio to ime i iste moje i bašine istoriju i titule kluba. A danas stadion OFK Beograda na Karaburmi nosi ime po Čika Dači.

U međuvremenum, naredne, 1912. godine oformljen je  i mali đacki klub Slavija sa Vračara.

Velika Srbija je nastala iz neke vrste pobune i  disidenstva.  Pred prijateljsku utakmicu BSK-a i Šumadije Čika Dača, koiji je osnivač Šumadije postao je podpredsenik BSK-a, i onda je otkrivao u pismima taktiku i osobine igrača BSK-a svojima u Šumadiji. Tako su ga osudili kao izdajnika i oteran je iz kluba, a onda je on namerno osnovao novi klub, čija su okosnica bili mališani iz đackog kluba Slavija sa Vračara, koji su bili najbolji među svim školskim timovima. Iz Kragujevca je doveo bekove Peru Beka i Pinđu, iz BSK-a povukao Jovu Ružića i Furku, tako da je već po osnivanju Velika Srbija bila strašan tim. 6. avgusta 1913. u kafani „Kasina“ zvanično je osnovan klub, a izabran je i predsednik Moma Borisavljević. Odmah po osnivanju odigrana je i prva međusobna utakmica ljutih rivala BSK protiv Velike Srbije. BSK je slavio 2:0 pred oko 1.000 posetilaca. Prvi stadion bio je na Trkalištu,kod tehničkih fakulteta. Velika Srbija nosila je zelene dresove, iako ce im kasnije posle I rata glavna boja postati crvena, a BSK klasične svoje tamno plave-prugste. Velika Srbija nakon završenog I svetskog rata i nastanka Kraljevine SHS/ iliti Kraljevine Jugoslavije, menja ime u Jugoslavija, i osnovna boja kluba kao i dresa je crvena. Od 1941. do 1945. menja naziv u Sport klub 1913., po godini osnivanja.  Grb je isti kao današnji Zvezdin samo bez petokrake u sredini, Stadion im je bio na Topčiderskom brdu, baš na mestu gde je posle II rata zaigrala Crvena Zvezda.

Milan Bajić sa engleskog 1913. preveo je prva fudbalska pravila na srpski jezik.

Kada je u Beogradu vladala euforija oko prvog svetskog prvenstva u fudbalu,  ali i zbog toga što je nogometni savez prebačen iz Zagreba u Beograd, fudbal je razume se bio ekstremno popularan. Tako je na Uskrs 1930. nikao novi stadion na Banovom Brdu, „na vanrednom položaju“ kako su novine prenosile, pored glavnog puta za Žarkovo, nastao je Fudbalski klub Čukarički.

Kao što smo ustanovili, glavni akter gotovo svih fudbalskih zbivanja u tadašnjoj Srbiji bio je inženjer Danilo Stojanović, svima poznatiji kao Čika Dača, po kome stadion OFK Beograda danas nosi ime, on je listu „Pravda“ dao opširan intervju nakon uspeha naše reprezentacije na Prvom svenstkom fudbalskom prvenstu u Montevideu, gde su osvojili treće mesto. On je tom prilikom govorio upravo o istoriji srpskog fudbala i nastanka klubova u Beogradu.  Ovaj tekst inspirisan je tim intervjuom, kao i knjigom u kojoj sam ga pročitao, knjigom Vladimira Stankovića sa kojom je sve počelo.

Autor: Aleksa Ćelap

 

 

OSTAVI ODGOVOR

Upišite svoj komentar!
Please enter your name here

Najnovije objave

Podeli članak:

spot_imgspot_img

Najnovije objave

Možda će ti se dopasti
Sličan sadržaj

Čoko malina medovik torta

Čoko malina medovik torta. Kore: 2 jaja 140 g šećera 100 g meda 100...

Putovanje bez stresa: Saveti za opušteno i sigurno putovanje

Putovanje bez stresa: Saveti za opušteno i sigurno putovanje....

Održana tribina „Moja životna odluka“ uz prikazivanje filma Branke Bešević Gajić

Održana tribina „Moja životna odluka“ uz prikazivanje filma Branke...

Knjige kao idealan poklon za praznike

Knjige kao idealan poklon za praznike. Ušli smo polako...