Ako si dobio manje, ne znači da vrediš manje. Nije li neobično da su uglavnom najuspešniji oni koji su krenuli od nule? Oni kojima polazne tačke nisu bile povoljne. Kako to? Tako što oni nisu dozvolili da ih to ograniči, već su tražili načine da se izbore za sebe.
Dok sa druge strane imamo one koji su imali sve preduslove za uspeh, ali taj uspeh nisu ostvarili.
Ako si dobio manje, ne znači da vrediš manje.
Skoro sam čula priču o jednom poslodavcu, koji ne želi da zaposli one kojima su roditelji sve pružili. Već daje posao onima koji se, na neki način, sami bore. A zašto? Pa, upravo jer ovi prvi neretko nisu toliko zainteresovani da napreduju. Olako odustanu, znaju da su obezbeđeni. Dok ovi drugi „grizu“. Jer to je jedino što mogu, znajući da drugačije neće dobiti, nemaju od koga.
Ako si dobio manje, ne znači da vrediš manje.
Slažem se da su nam polazne tačke itekako različite. Ali, toliko je onih koji dokazuju da nas ne određuju startne pozicije, već naša želja. Želja da napredujemo, da se ostvarimo, da ostavimo neki doprinos i trag.
I zato, ako smatraš da si dobio manje, najpre izaberi da poveruješ u sve one priče koje ti kažu da ti vrediš, uprkos tome. I da to što si možda na početku dobio manje, može da znači da ćeš imati više prostora za sva ona iskustva i znanja, koja te možda u drugačijim okolnostima ne bi interesovala.
Ako si dobio manje, ne znači da vrediš manje.
Ako mišliš da si dobio manje, možda ti samo tvoji darovi nisu odmah vidljivi. To ne znači da su oni vidljivi preduslov za sreću. To samo znači da ćeš, kad konačno uspeš, znati više da ceniš sve ono što si postao na tom svom putu. Putu po kojem koračaju svi oni koji nisu odustali, iako su imali sve uslove za to. A nisu odustali samo zato što su verovali, da ih nakon svega čeka onaj dobitak, za koji su od početka uskraćeni.
Autor: Ana Milovanović
