Academic writing i Academic writing skills su, između ostalog, nastavni predmeti na velikim
međunarodnim univerzitetima., koji se izučavaju čitav jedan semestar. Akademsko pisanje
podrazumeva pisanje tekstova u akademsko-naučne svrhe. To su tekstovi različitog obima,
sadržaja i forme:
-esej
-seminarski rad
-recenzije (knjige)
-diplomski rad
-naučni članak
-master/doktorski rad
Smatra se da svaki intelektualac treba da ovlada tehnikama i veštinama akademskog pisanja
do kraja svojih osnovnih studija na Fakultetu. Formu akademskog teksta može da bira sam
autor ili je sadržaj već nametnut od strane akademske zajednice (npr. seminarski rad piše se
na odabranu ili već unapred zadatu temu). Bez obzira da li temu bira autor ili je ona
nametnuta, pravila za pisanje akademskog rada uvek se moraju dosledno pratiti i poštovati.
Različitost pravila– Pravila akademskog pisanja nisu uvek u potpunosti standardizovana. To
znači da svaka naučna institucija pojedinačno određuje način citiranja, navođenja fusnota,
literature i slično (koristeći harvardski, oksfordski ili neki od drugih modaliteta). Zato je
važno poznavati pravila pisanja pre počeka istog.
Elementi akademskog rada:
– naslovna strana
– stranica teksta
– odabir slova
– sadržaj: problematizacija teme
– citiranje
– literatura
– napomene
– jezička uputstva
Naslovna strana– Svaki esej, seminarski rad, recenzija knjige, diplomski, master i doktorski
rad mora da ima naslovnu stranu. U vrhu naslovne strane treba da stoji naziv institucije, na
sredini strane stoji naslov rada, odnosno, naziv teme koja se obrađuje u akademskom tekstu.
U donjem levom uglu, piše se ime mentora a u donjem desnom uglu piše se ime autora. U
dnu stranice obavezno stoji mesto i godina izrade teksta.
Tehnička uputstva– Stranica treba da ima standardne margine, od 2.5 cm gore i dole,
odnosno, 3 cm levo i desno. Ovo su obično i standardna podešavanja u programu za pisanje
na računaru. Ako se menjaju veličine margina, uvek je važno voditi računa da margine gore i
dole moraju uvek biti manje od margina sa strane, zbog estetskog izgleda samog teksta.
Razmak između redova je srednji, odnosno, tako da na jednoj stranici teksta bude između
35-40 redova (i to je obično podešeno u programu na samom računaru). Tekst treba da bude
poravnat po marginama (opcija: justify u Wordu).
Odabir i karakteristike slova– Osnovno pravilo prilikom izbora slova-fonta je da budu lako
čitljiva. Slova mogu da imaju svoj osnovni izgled ili mogu da budu ispisana u kurzivu,
boldirana ili podvučena. Kurziv se koristi za naglašavanje određenog dela teksta ili za
isticanje ključnih pojmova, odnosno, njihovih definicija. Opšte prihvaćeno pravilo je da se
boldirani ili podebljani tekst ne koristi. Tip ili font slova koji se najčešće koristi je Times
New Roman, veličine 12, obavezno koristiti slova sa dijakriticima (č, ć, ž).
Napomena– Vodite računa o veličini i tipu slova, koliko god to delovalo nebitno, forma je
jednako važna kao i sadržaj.
Problematizacija teme– Ovo je najbitniji deo akademskog teksta koji pišete. Na osnovu
njega mentor procenjuje da li se i na koji način razumeo problem i kako se on interpretirao u
tekstu. Nedopustivo je korišćenje tuđih tekstova ili plagijatstvo, odnosno, prepisivanje
udžbenika ili neke druge literature, bez dozvole autora. Plagijat je kažnjiv u skladu sa
zakonom pa ukoliko se krene tim putem mogu da se jave problemi sa zakonom i pravilima
naučne institucije.
Priprema za pisanje– Akademski tekst ne može se dobro i kvalitetno napisati bez prethodne
pripreme. Dobar tekst se mnogo bolje i lakše piše ukoliko ste se dobro pripremili kroz čitanje
adekvatne literature (udžbenik, naučni članci i sl.). Prilikom čitanja, dobro je beležiti
najznačajnije citate ili stavove autora na koje želite da se pozovete ili koje želite da osporite
svojim tekstom.
Čitanje kao priprema nema alternativu !
Uvod– Obično predstavlja najveći problem, ’Kako da počnem?’ Uvod treba da sadrži cilj
rada, definiciju problema, sažet pregled prethodnih razmatranja problema, kao i tezu koja se
nastoji izvesti radom. Ne sme biti duži od pola stranice kod radova koji imaju samo nekoliko
strana, dok je kod obimnijih radova (doktorata npr.) uvod od dve strane. Treba izbegavati
pozivanje na autoritete kao argument jer je kvalitet svakog rada u argumentaciji koju iznosi
sam autor.
Apstrakt– Samo radovi koji se negde objavljuju imaju apstrakt. Obično sadrži oko 250 reči
ili jedan pasus i treba da na jedan atraktivan način predstavi čitaocu članak u celini. Apstrakt,
kao i ključne reči ispod njega, pišu se obično i na engleskom jeziku.
Citiranje– Ukoliko iz citata izostavite par reči onda taj deo stavite u zagradu i tri tačke unutra
njih.Npr. ’(…) počinje proces industralizacije u Zapadnoj Evropi.’
Ukoliko se izostavi par rečenica iz citata onda se izostavljeni deo zamenjuje zagradom i trim
crticama. Citati iz dela napisanih na stanom jeziku, prevode se osim ukoliko ne postoji
poseban razlog da se tekst zadrži u originalu. Citati tekstu daju određen kvalite, ako se
upotrebljavaju ispravno i na pravim mestima. Izbegavajte i preteranu upotrebu citata ukoliko
oni nisu od suštinskog značaja za tekst.
Elektronska literatura– Zašto se Wikipedia ne navodi kao izvor ?
Nauka mora da bude opšta, sistematična, objektivna i pouzdana. Članak na Wikipedia sajtu
može da postavi i amater, takav izvor ne može da bude naučni jer ne zadovoljava kriterijume
nauke.
Jezička uputstva– Pridržavajte se važećeg pravopisa srpskog jezika. Jezik i stil su važni
delovi svakog akademskog teksta. Posebno obratiti pažnju na preteranu upotrebu stranih
izraza koji imaju adekvatne termine u našem jeziku.
Naučni jezik je pojmovni jezik- važno je da se u akademskom tekstu koriste adekvatni
termini koji ne spadaju u kolokvijalne izraze (Npr. fanovi-pristalice, normalan-uobičajen).
Tehnička i jezička pedantnost ukazuju na to da se autor na dobar način i sa pažnjom posvetio
pisanju akademskog teksta.
Akademsko pisanje je veština- jedini način da u tome budete uspešni jesu kontinuirani
rad i pisanje.
’What is written without effort is, in general, read without pleasure.’ (Samuel Johnson)
Autor: Ivana Živanić
