U pubertetu dolazi do pojave sekundarnih polnih karakteristika. Dolazi do promena tela adolescenata koje se menja i razvija. Neretko je adolescentima teško da se prilagode na ove promene, da ih private, zbunjeni su i često budu nezadovoljni svojim izgledom.
Oba pola žele da saznaju nešto više o seksualnosti koja se budi i koja je isprovocirana promenama na telu koje se dešavaju, ali se istovremeno stide da pitaju i pričaju o tome. Često dolazi do toga da osoba u ovom životnom razdoblju ima istovremeno seksualne želje i želje za nežnočću, a ne ume da ih pomiri.
Tako se, da bi ponašanja uklapili u obrazac kulture i tradicije, adolescenti mogu opredeliti za jednu, jače izraženu potrebu.
Činjenica je da se ( izraženo je u našem podneblju), tinejdžerke i dele na “dobre” devojke (nežne, fine i nevine) i “loše” devojke (sa kojima su dozvoljeni seksualni odnosi).
Isto tako, tinejdžeri se dele na “fine”, kojima se u našoj kulturi neretko daju pogrdni epiteti, i na “loše momke”, koji su često popularni u društvu.
Drugi način rešavanja konflikta između potrebe za nežnočću i seksualne potrebe je potpuno negiranje potrebe za nežnošću. Ona počinje da se tretira kao slabost i postaje odbojna.
Oba načina su problematična.
To dovodi do unutrašnjih konflikta koji mogu dvojako da se rešavaju. Kao posledica može se javiti razvoj mnogih osećanja od krivice, preko samoosude i sramote do povlačenja i potencijalne destruktivnosti.
Seksualnost je urođen nagon i ne pojavljuje se iznenada u periodu puberteta već u ovom periodu počinje da se manifestuje na drugačiji način. Seksualnost svakako predstavlja najznačajniju stvar u periodu adolescencije.
Istovremeno sa činjenicom da se odredjen broj adolescenata ne oseća najudobnije u svom izmenjenom telu, koje nisu prihvatili još uvek, ne smemo zaboraviti da ove promene na njihovim telima dovode i do promena unutrašnjeg, psihološkog sveta, predstave o drugima, predstave o sebi, statusa među drugima – kako vršnjacima tako i odraslima.
Izvestan broj adolescenata lako eksperimentiše sa transformacijama tela: menjaju frizure, stavljaju nakit, menjaju stil, ističu ono što misle da je lepo, ( to se odnosi na promene koje su već prihvatili), a pokrivaju nedostatke ili one delove na koje se nisu navikli (i koje nisu prihvatili još uvek).
Uloga roditelja i porodice je u ovom periodu veoma važna. Ne smete potpasti pod stereotipno ponašanje tako svojstveno našoj kulturi, koje definiše da je seksualnost tabu tema između roditelja i dece.
Ukoliko prepustite dete “samoobrazovanju” na ove teme, verovatno ćete kao ishod imati dete koje će zahvajujući medijima koji su najlakše dostupni, biti u potpunosti upoznato sa tehničkim detaljima vezano za seksualnost i seksualni odnos.
Pitanje je: šta se dešava sa emocionalnom perspektivom seksualnosti?
Čitav splet potreba se generiše u ovom periodu i odose se na potrebe za prihvatanjem, pripadanjem, znanjem, potvrdjivanjem i utvrdjivanjem sistema vrednosti, vrednosti i verovanja će uveliko uticati na seksualno sazrevanje ,ali i emotivno sazrevanje vašeg deteta, a najveću pomoć pri uspostavljanju istih zapravo možete vi da date.
Vaš uticaj na formiranje moralnih načela je ogroman, a od toga dobrim delom zavisi kako će se adolescent snaći po pitanju svoje seksualne identifikacije i njenog razvoja pod uticajem različitih, često suprotstavljenih pritisaka (škola, mediji, društvo, porodica, verska ubedjenja, moralna načela itd).
Za podršku u rešavanju ovih situacija smo Vam na raspolaganju – Centar za razvoj ličnosti i konsalting MOTIV.
Autor: Snežana Todosijević
Ig profil: motiv_centar_za_licni_razvoj
