Ulicom se širio miris jorgovana. Srela sam je danas. Nosila je buket jorgovana u rukama. Kupila ga je, kaže, na ulici od neke bake, koja je ličila na njenu.
Oči su joj svetlucale od suza, ali onih koje se javljaju od zahvalnosti i sreće.
Ulicom se širio miris jorgovana
Povremeno približavajući buket, da upije miris, ispričala mi je da je njoj jorgovan kao neki znak da je ponovo sve u redu. Kao proleće, koje dolazi nakon hladnog perioda tihovanja.
Ulicom se širio miris jorgovana
Pamtim je po iskrenosti i dubini milog pogleda. Ali, sada mi je zračila nekom novom vedrinom, pomalo setnom, ali mirnom.
I, dok sam je pažljivo slušala, osetih da mi njene reči hrane dušu. Za mene taj cvet isto ima jaku simboliku, mada joj to nisam pomenula.
Ulicom se širio miris jorgovana
„Drago mi je da sam te srela, deluješ mi nekako mirno“, rekoh joj na rastanku. Široko se nasmejala, čvrsto me zagrlila i šapnula: „I jesam. Konačno sam izabrala sebe“.
Ulicom se širio miris jorgovana
Nastavila sam duž ulice, kojom se širio miris tek ubranog cveća, u želji da nađem baku koja prodaje jorgovane.
Zaustavih se pored njene tezge. „Daćete mi dva buketa“, rekoh radosno, a starica toplih očiju srdačno mi uzvrati osmehom.
Ulicom se širio miris jorgovana
Jedan buket uzeh sebi, a drugi da poklonim usput nekoj ženi. Nekoj koja se umorila od potrebe da svuda stigne. Nekoj koja ne ume da kaže „ne“. Nekoj koja nije dovoljno dobra. Nekoj koja je zabrinuta. Nekoj koja sebi više nije lepa. Nekoj, kojoj danas, takođe, treba podsetnik da konačno izabere sebe. A tada će i sreća ponovo izabrati nju, u miru.
Autor: Ana Milovanović
