Šta sam naučila za deset meseci sa bebom? Previše brzo rastu, imam osećaj da mi vreme curi kao voda niz dlanove. Često vraćam sećanja na naše prve dane.
Prošlo je skoro godinu dana, a svaka uspomena je i dalje sveža, opipljiva. Ne dajem da padnu u zaborav, ni sekund makar bio i obična sitnica. Kada ostanem sama gledam fotografije i snimke, žmurim, pokušavam da oživim trenutke koji smo provele zajedno.
Mogu reći da sam imala dobru trudnoću. Bila si savršen plod koji je rastao u meni bez ikakvih tegoba. Do zadnjeg dana smo šetale gradom i obilazile sad već naše kume.
Šta sam naučila za deset meseci sa bebom?
Ne znam odakle nam ta ideja, ali smo te očekivali brže nego što su nam doktori rekli da ćeš stići na ovaj svet. Međutim, tebi je u stomaku bilo lepo, pa si odlučila da nam dođeš nekoliko dana posle očekivanog termina.
Na dan kada si trebala da se rodiš išli smo na pregled, mada sam se osećala kao da se nikada neću poroditi. Sačekali smo još tri dana na upoznavanje. Dan pred porođaj smo konačno zadržane u porodilištu. Ali ne, ti nisi želela ni tada. Razumem te bebo, možda si znala gde dolaziš.
Sutradan sam priključena na indukciju ali si i dalje pružila otpor. Neki fin doktor ti je pomogao da se rodiš. Zaplakala si kratko i nežno, javila se da si tu. Taj trenutak šoka i iscrpljenosti promenili su ceo moj život. Nisam znala da toliko možeš da se obraduješ bebinom plaču. Tada sam se prvi i poslednji put obradovala istom.
Gledala si me budno, istraživački kao da želiš da upiješ ceo svet. Imaš tatine oči. Verovala sam da se više nikada neću zaljubiti u nečije oči. Izvini tata. Želela sam te pored sebe kada su nas razdvojili, bilo me je strah od hiljadu razmišljanja. Da ti se nešto ne desi, od krađe beba, od zamene, od toga da te niko ne ume čuvati kao ja iako ja nikada nisam čuvala bebu.
Ali prijalo je. Tu noć smo spavale razdvojene. Sve je počelo da sustiže kada sam stigla u sobu. Bol, bol i bol. Uvek sam govorila da je za mene porođaj prošao nekako lako mada nije bio lak. Na sve sam zaboravila kada sam te ugledala.
Ali posledice su počele da nadolaze. Oporavak je težak. Rana je bolela, nisam osećala glad, nespavanje me je stiglo. Ti si bila u dobrim rukama i bezbrižno si spavala, a ja sam pokušavala da skupim snagu za naš ponovni susret. Imala sam divnu cimerku i to smatram vrlo bitnim segmentom boravka u porodilištu. Pomogla mi je oko svega i psihički i fizički. Trudila se da mi ugodi, donosila voće i slatkiše. I kafu, da kafu koja je bila potrebna.
Šta sam naučila za deset meseci sa bebom?
Žena koje se često setim. Ne, nisam odmorila i ne nisam bila sprema kad su te rano ujutru doneli. Ali je taj susret sam želela više nego išta u životu. Zdravo svete. Mnogo sam želela da te dojim i bila sam u blagoj depresiju što nemam mleka. Moj najveći strah je bio da budeš gladna, a da ne možeš da mi kažeš.
Niko mi tad nije rekao koliko ti zapravo malo jedeš prvih dana. Sada ne bih brinula. Najviše sam čekala da dođemo kući, zato sam požurila na pregled posle dva dana. Sve je prošlo dobro, ti si bila beba za deset. Sneg je padao taj dan i znala sam da ćeš biti prava zimska pahulja. Dolazak kući je značio mir. Prvi put smo se zvanično mogli nazvati porodicom. Ja sam od onih majki koja je sve sredila za tvoj dolazak. Svi su te željno čekali, a ti si samo ćutala i upijala.
Kući tek shvatiš suštinu. Prvi dani sa bebom su prelepi, ali nimalo laki. Mami je potreban kvalitetan odmor, zato je bitno da ljudi sačekaju pre nego što potrče na vrata da vide bebu. Bitno je da su najbliži tu, oni koji mogu da pomognu mami. Ne gosti koji očekuju ručak i gozbu, nego bake i prijateljice koje znaju kako da pomognu.
Bitno je da tata bude u toku, da ne očekuje ništa. Da dozvoli mami da se privikne na novu ulogu. Potrebno je razumevanje okoline da mama u slobodno vreme neće stići odmah da odgovori na sve te poruke, čestitke i pitanja. Potrebno je da svi budemo zdravi kako bi uplovili u novi život.
Nekoliko saveta koje ja praktikujem od tada.
Mama je borac i to treba da joj kažete. Roditeljstvo nije lako, mame se nisu naučene rodile, često će biti u nedoumici i grešiti, ali vi joj recite da je ona najbolja mama na svetu. Recite joj kako je hrabra, kako je jaka, kako je posebna. Nemojte je pitati kako je prošla na porođaju, već je zagrlite recite da je bila pravi heroj.
Beba je nesnađeno biće koje tek treba da se prilagodi na nas. Nemojte non stop pitati mamu šta joj je, zašto plače. Bebe su bebe i njihov je zadatak da plaču. One ne znaju da govore i njihov plač je signal za sve. Nemojte stvarati pritisak.
Bez obzira koliko je porođaj bio težak ili lak, svaka mama zaslužuje odmor. Nemojte je zvati kasno, najavite se pre dolaska. Znamo da je sada beba centar sveta, ali i mame voli poklone. Nemojte trošite velike pare, dovoljne su sitnice, sa sobom donesite palačinke ili nešto što mama voli.
Kada budete u gostima nemojte očekivati da vas neko gosti, budite slobodni da operete suđe posle obroka ili da vi skuvate kafu. Ako vam je novi član bitan, nemojte nikada koristiti izgovor da niste došli da vidite bebu zato što nemate novca. Niko ne očekuje vas novac. Sasvim je ok da za prvo viđanje kupite sitnice kao što su vlažne maramice, krema ili zvečka.
Šta sam naučila za deset meseci sa bebom?
Mame i tate su bebu već opremila sa hiljadu igračaka, lepom posteljinom, sa garderobom. Uostalom vremenom će pokloni stizati, često se ponavljati. A ono što će roditelji uvek iskoristiti su potrošne stvari kao što su pelene i slično. Bebi sem zagrljaja prvih dana drugo i ne treba.
I za kraj svim roditeljima. Udahnite svaki miris, zapamtite svaki trenutak. Gledajte je, mazite je, ljubite je.
Sve neprespavane noći će proći, proći će i grčevi i zubi i plač. Sve će proći. Ali proći će i taj period kada sem vas joj ništa drugo ne treba. Brzo će porasti i postati samostalna.
Zabeležite svaki tren i urežite u poseban kutak svog sećanja jer vremenom će vam često trebati.
I ne brinite, vi ste najbolji roditelji na svetu!
Autor: Dragan Butić, @coka_moka