Iskušenje. Ja bih te ukrala, ali ne smem! Gledam te žednim očima i upijam sve tvoje kapi, koje svakodnevno po meni prosipaš, a ne znaš da si moja jutarnja rosa, kiša u podne i večernja sumaglica. Gomilaš u meni sreće i tuge, crno i belo, ljubav i tugu. Naravno, to ti nikada neću reći. Neću reći zato što znam da su reči odavno premalo oružje za pohod u boj, da nisu dokaz i da se mora delati.
Iskušenje
Ipak neću delati, ne želim da ti kradem jutro koje meni ne pripada, ni dan u kojem nisam tvoje sve, ni noć gde bi moje srce samo treperilo. Ja ću se moliti za tebe, moliću se i za sebe, da te skloni ili primakne, neka odluči sudija ali to neću biti ja. Nisam više devojčica, pa da tvoj osmeh u uglu usana protumačim kao nadanje, a opet u meni je jedna nada, i ne mogu da se često ne zapitam, šta li misliš i osećaš prema meni?
Iskušenje
Da saznam,šta bih učinila? Da li si mi poslat kao ponovno iskušenje ili kao prilika? Kako to da saznam? Onda se umirim slušam srce, slušam intuiciju, ne slušam misli. Misli su samo igrači, prevaranti i opasne vođe, a kraju i da te ukradem ponekad, nije veliko zlo, ako te ne diram neću znati.
Iskušenje
Bojim se ako poželim više, a shvatam da lopov to ne zaslužuje,verovatno ću dobiti opomenu.Tada se obavezno pomolim,neka odluči šta će sa nama.Ti ostani dalek i fin, a ja ću biti tu pred tvojim očima, pa ako sam ne vidiš, ne osećaš sva moja davanja, poglede, onda hvala nebesima što nisi moj! Ipak si ti jedno iskušenje, a ja ovako VELIKA u iskušenja više ne upadam. Na kraju svega i na kraju nas, na kraju života, ima jedna divna misao: ,,Kad ne bi bilo iskušenja, niko se ne bi spasao!“.
Autor: Sanja Radojković Đurđević