Nego, jesi li došao/la sebi? Sećam se neobičnog dijaloga s jednim poznanikom.
– „Kad si došla“, pitao me.
– „Pre dva dana“, odvratih.
– „Ne mislim to, nego, kad si došla sebi?“
Nakon što sam prasnula u smeh, pokušavala sam da shvatim zašto me to pita. I da li sam uopšte i došla, sebi.
Nego, jesi li došao/la sebi?
Mislim da bi trebalo ponekad da se preispitamo gde smo to stigli? I idemo li, kroz naše postupke, bliže sebi? Možda bismo tada lakše uvideli da li nam je dobar pravac, te ispravili kormilo, pre nego što se slupamo.
Nego, jesi li došao/la sebi?
Svako putovanje ima neki cilj, a ovo naše životno stremi da se približimo sebi. Ali, neretko se mi svesno udaljavamo od naše suštine. Valjda nam je tako lakše. No, lakši način ne znači nužno i bolji način. A bolji način ne isključuje neprijatnost.
Nego, jesi li došao/la sebi?
Dobra vest je da od sebe ne možemo pobeći. Samo je pitanje koliko ćemo daleko otići. I koliko ćemo svoje biće obilaziti. Jer, pre ili kasnije, svako se svom izvoru vraća.
To je možda i jedino sigurno. Naposletku, sebe ne možemo promašiti. I koliko god mi mislili da možemo bez nas samih, ne bi trebalo da se udaljimo previše. To nas ipak više boli. Jer, samo bez sebe ne možemo.
Autor: Ana Milovanović