Čitamo: “Džejn Ejr” – Šarlot Bronte. Klasici su uvek dobra ideja. Mislim da ih nikada neću pročitati dovoljno, ali trudim se da često odaberem neki za koji mislim da će mi se dopasti. Čitala sam do sada nekoliko knjiga sestara Bronte, pa sam rešila da nastavim u tom ritmu. Ovog puta moj odabir bila je „Džejn Ejr.”
Džejn Ejr je siromašno siroče koje nakon smrti ujaka ostaje da živi sa ujnom i njenim ćerkama. Jasno je da joj ujna nije ni najmanje naklonjena i da samo čeka da je pošalje dalje od kuće, iako je pokojnom mužu obećala da će se starati za njegovu sestričinu. Ujna, gospođa Rid, odlučuje da je pošalje u internat za devojčice. Iako u internatu shvata koliko svet može biti nemilosrdan, Džejn na ovom mestu pronalazi i utehu i prave prijatelje. Kada završi školu, Džejn se neće vratiti kod porodice, nego će se zaposliti kao guvernanta kod gospodina Ročestera. On je mračan, ćudljiv i neobičan, a njegov dom krije tajne. Džejn će morati da nauči kako da se nosi sa svojim poslodavcem i novootkrivenim emocijama, a da pritom sačuva svoje dostojanstvo i nezavisnost.
Čitamo: “Džejn Ejr” – Šarlot Bronte
Moj prvi utisak nakon čitanja je: „Koliko je ova knjiga inspirativna za diskusiju i razmene mišljenja.” Ovo nije ljubavna priča. Ili makar nije samo to. Ovo je priča o devojci koja se borila da zadrži svoje ja, iako se možda ne čini uvek tako. Dopada mi se što je Šarlot za glavnu junakinju izabrala obrazovanu devojku koja ne traži svoju sreću u pronalaženju muža, nego u pronalaženju posla i doma za kojim od detinjstva čezne. Kako radnja odmiče, tako Džejn sazreva. U nekim razmišljanjima i postupcima će dosta napredovati, dok će kod nekih zauvek ostati primetna njena želja za uklapanjem i pripadanjem.
Kada bismo posmatrali knjigu iz današnje perspektive, mogli bismo osuditi dosta toga, kao i kod većine klasika, u stvari. Položaj žena u društvu, odnos prema osobama sa mentalnim oboljenjima, muško-ženske odnose… Lista bi mogla da se nastavi. Baš zbog ove svoje perspektive, nekoliko puta sam upala u zamku i krenula da osuđujem likove. Onda sam se podsetila o kojem vremenskom periodu nam piše Šarlot Bronte i još jednom potvrdila kako je za neke teme bila daleko ispred svog vremena.
Čitamo: “Džejn Ejr” – Šarlot Bronte
Imala sam nekoliko zamerki, ali mnogo više pohvala. Veoma mi se dopala atmosfera u romanu. Pomalo melanholična, nekad turobna, ali sa prisutnom dozom optimizma, iako to nije uvek očigledno. Opisi engleskih sela su ono što obožavam u engleskoj literaturi iz ovog perioda, pa me ni Šarlot Bronte nije razočarala. Ponekad su toliko uverljivi, da tačno mogu da zamislim junake kako šetaju po proplancima i livadama. Likovi su slojeviti i pažljivo građeni, a njihovi karakteri podložni brojnim diskusijama. Malo sam ih poredila sa likovima u romanima ostalih sestara Bronte i verujem da su sve tri imale običaj da neke delove sebe ugrade u svoje junake. Osim toga imale su i dar da napišu likove o kojima mi raspravljamo dva veka kasnije, a to nije mala stvar.
Volim kada pročitam knjigu o kojoj razmišljam i nakon čitanja. Ovo je jedna od tih. Knjiga koja se pamti, kojoj se vraćamo i koju verovatno svaki put drugačije doživimo.
Čitamo: “Džejn Ejr” – Šarlot Bronte
Šarlot Bronte rođena je 1816. godine u selu Torntonu u Engleskoj. Rođena je kao treća od šestoro dece. Starije sestre, Marija i Elizabet, umrle su u detinjstvu, tako da su tri sestre, Šarlota, Emili i En, odrastale sa bratom Branvelom.Tri sestre Bronte 1846. godine zajedno objavljuju zbirku pesama, pod pseudonimima Karer (Currer), Elis (Ellis) i Ekton Bel (Acton Bell). Zbirka je prodata u samo dva primerka. Šarlot je samostalno napisala četiri romana: „Džejn Ejr”, izdat 1847, „Širli”, izdat 1849, „Vilet”, izdat 1853. i „Profesor”, objavljen tek posthumno 1857. godine. Umrla je 1855. godine.
Autor: Milica Barać
