Iz perspektive mentalnog zdravlja stres opisuje osećaj preteranog emocionalnog pritiska. Može se manifestovati kao anksioznost. Poremećaj spavanja. Kroz alergije. Poremećene obrasce ishrane. Destruktivno ponašanje, glavobolja, bol u mišićima…
Ovo je stres koji nam je svima poznat. Iz šire biološke perspektive, stres je odgovor tela na bilo kakvu vrstu poremećaja. Bilo da se radi o psihološkoj trauma. Ekstremnim temperaturama, nedostacima hrane ili konfrontaciji sa predatorom. Bilo kakva pretnja normalnoj ravnoteži tela. Da bismo se izborili sa tom pretnjom, bilo da je stvarna ili zamišljena, telo preduzima korake da se zaštiti. Time, nebitne funkcije poput varenja i rasta se usporavaju kada se aktivira odgovor na stres.
Mozak pokreće reakciju na stres kako bi “sarađivalo” sa vrstom pretnje u kojoj se nalazimo trenutno. Naše telo pravi određene korake kako bi se zaštitilo. Pojačava se svesnost i opreznost. Srčani rad postaje brži i ubrzanije dišemo. Broj respiracija je veći. Imunitet može da slabi i takođe može uticati na plodnost i libido…
U isto vreme, varenje i rast se usporavaju. Kada se nađemo u ovakvoj situaciji, jedine misli su kako tu situaciju “preživeti”. U stanjima opasnosti, amigdala “šalje poruku” mozgu -“bori se ili beži”. Tada je i produkcija adrenalina u našim telima znatno veća nego u normalnim okolnostima. Čula postaju takođe osetljivija.
Kako se izboriti sa stresom na radnom mestu?
Na ovo može uticati dosta faktora. Samo radno mesto. Težina i obim posla. Okruženje na poslu i u privatnom životu. Tolerancija na stres. Prag tolerancije rada “pod pritiskom”. Veštine komunikacije, kao i mnogi mnogi drugi faktori… Dešavalo mi se sa par klijenata da stres potiče van radnog mesta, no pojedinci nisu uspeli da ovaj svoj teret ostave kod kuće ili reše. Već su i sami isfrustrirani upadali u sve veće konflikte sa kolegama. Važno je shvatiti da čak i najjači karakteri mogu biti pogođeni. U većini slučajeva, ispostavi se da problemi na kraju budu jednostavni za rešavanje.
Autor: Vanja Kojić, Dipl.psiholog