Kada izgovorimo ime Kristijan Dior često pomislimo na luksuz, eleganciju, visoku modu i pravi kvalitet kome teže svi brendovi ovog sveta.
Tokom Drugog svetskog rata racionalizacija materijala bila je veoma stroga, pa se izrada okovratnika, manžetni i ostalih dodataka smatrala luksuzom, a svila je bila upotrebljavana samo za izradu padobrana. Zbog svega ovoga je pojava Diorovog “New Looka” periodu nakon rata predstavljala je grešni hedonizam.
Jedan od najznačajnijih kreatora XX veka rođen je 21. januara 1905. godine u Granvilu, lepom gradiću na obali Normandije kao drugo od petoro dece Aleksandra Luja Morisa Diora. On potiče iz jedne dobrostojeće porodice koja je zaista ulagala u svoju decu.
Kod Kristijana se njegov dar veoma rano ispoljio, još u detinjstvu se dešavalo da je crtao po zidovima svoje kuće i često kreirao nove stvari. Njegova prvobitna želja bila je da postane arhitekta, međutim za to nije dobio odobrenje svoje porodice i na čije primoravanje je završio studije na Institutu političkih nauka. Otac je ipak shvatio da se Kristijan time neće baviti i rešio je da 1928. godine da novac za osnivanje svoje galerije, pod uslovom da se nigde ne spominje porodično prezime. Galerija je ubrzo postala centar svih poznatih umetnika čija su dela bila upravo na njenim zidovima. Dela poput Pabla Pikasa, Žana Koktoa i mnogi drugi.
Međutim, 1931.godine nakon smrti majke i brata i propasti porodične firme, Dior biva prinuđen da zatvori galeriju. Nakon toga je leteo nekoliko godina, radio modne skice za različite modne kuće i na kraju dobio posao asistenta Roberta Pikea.
Osnivanje brenda
Marsel Busak, prijatelj Diora iz detinjstva upućuje njemu poziv i predlog da zajedno ožive modnu kuću ,,Philippe et Gaston“ čiji je vlasnik bio Busak.
Rođendanom Diora se smatra 12. februar 1947. godine kada je Dior predstavio svoju kolekciju visoke mode „Carolle“ za koju je sam kreator rekao: „Stvorio sam ženu-cvet“. Naime, silueta žene u toj njegovoj novoj garderobi, uskog gornjeg i širokog donjeg dela, podsećala je na cvet, a pojam prema kojem će ta kreatorska tvorevina ostati upamćena u istoriji mode je “New Look”.
,, New Look“ se suprostavio svim tadašnjim modnim trendovima. Prvi je uveo gola ramena, utegnut struk i luksuzne materijale za izradu svojih dela.
Uz razvoj modnog dela, Dior je lansirao i parfeme. „Miss Dior“, nazvan po mlađoj sestri Kristini, uneo je revoluciju u industriji mirisa.
Dior je svoje kreacije tretirao više kao dizajner ili arhitekt nego kao krojač visokih krugova mode. Nije bio spreman na kompromis već je od klijenata zahtevao dugotrajne promene od specijalnih steznika do jastučića koji su naglašavali ramena.
Posle Diorove smrti, kao umetnički direktor biva imenovan tada dvadesetjednogodišnji Iv Sen Loran koga je u kuću “Dior” doveo lično veliki majstor 1955. godine. Ostao je dosledan svom majstoru, ali je dizajn omekšao, dodao dozu nežnosti i olakšao znatno nošenje. Nakon izvesne greške Lorana na njegovo mesto je postavljen Mark Bohan koji je nazvan spasiocem ovog brenda. On je vratio Dior na svoj klasičan konzervativan stil i doživeo uspeh sa svojim kolekcijama koje je nosila i Elizabet Tejlor.
Od 1996. godine na čelu kreativnog tima kuće Dior našao se Džon Galijano. Uneo je u “Dior” ekstrem elegancije i ekstravagancije u doslovnom smislu pojma „new look“. Nakon silnih ispada biva zamenjen Bilem Gajtenom i poslednja osoba koja preuzima njihovu poziciju postaje žena koja se zove Marija Gracija Kjuri.
Kristijan Dior
“Moja slabost je arhitektura. Razmišljam o svojim delima kao o kratkotrajnoj arhitekturi, posvećenoj lepoti ženskog tela”.
Foto: Pinterest
Autor: Rebeka Brošćanc
