6 zabluda roditelja dece sa posebnim potrebama
Kada tek saznate da ste na posebnom putovanju, ne možete da razmišljate jasno. Ovo može trajati prvih nekoliko meseci ili čak i duže. Ima mnogo toga što ćete morati da shvatite. I u tom procesu, imaćete misli i verovanja koja nisu baš racionalna.
To je u redu, treba da date sebi vremena. S vremenom ćete shvatiti da niste bili u pravu u vezi sa mnogim stvarima koje su vam na početku pale na pamet.
Imala sam neke od tih misli za koje sada znam da su zablude. Radeći sa klijentima, shvatila sam da svi u početku imamo slične strahove, zablude i verovanja.
Evo 6 najčešćih zabluda roditelja o deci sa posebnim potrebama:
1.Moje dete ne može biti sretno kao ostala deca
Postoji velika razlika između: „Moje dete NIJE kao ostala deca“ i „Moje dete ne može biti srećno kao druga deca.“
Ta činjenica da vaše dete NIJE kao sva druga deca na svetu stoji. Nije kao svi ostali. Ima jedinstvenu dušu, ličnost i svrhu u ovom svetu, i zato – mora da bude drugačije, zar ne? Znam da ono što mislite pod „ne kao druga deca“ znači „ ne kao zdrava deca“. Ovo nema nikakve veze sa srećom.
Dete sa posebnim potrebama ne ide unaokolo tugujući i žaleći se na invaliditet i oštećenje mozga. Ono ima svoju perspektivu. Drugačiju perspektivu življenja. Ako je okruženo ljubavlju i zadovoljene su njegove potrebe za hranom, vodom i toplotom – dete je veoma srećno. Verujte mi.
Samo ih posmatrajte.
Posmatrajte koliko se smeju. Kako im je malo potrebno da budu zadovoljni. Nekad je potrebna samo jedna pesma da im ulepša dan. Ili šetnja po obližnjem parku. Znam zasigurno da je Joana prilično srećna. Pre je to sasvim otvoreno pokazivala. Glasno se smejala kad god je bila zadovoljna. Ako je bila pod tušem ili šetala parkom, ako je slušala svoje omiljene pesme ili jela ono što voli, ili ako smo je samo držali – svaki put je pokazivala koliko je srećna.
U poslednjih šest meseci doživela je krizu i još se oporavlja (o tome možete pročitati u mom članku Kako preživeti duge boravke u bolnici) i ne može toliko da izrazi sreću ili tugu. Ali ipak, kada je ostavljena sama i na miru, jasno se vidi da je srećna. Pod „ostavljena sama i na miru“ mislim na praćenje njene dnevne rutine, dovoljno odmora, bez teških vežbi itd. Naučili smo da joj rutina mnogo znači, pa se pridržavamo sačinjenog rasporeda.
Joana je uvek bila i jeste srećna. Ja sam bila ta koja to nije uviđala i koja je sebi stavila ogroman teret.
2.Moj život je na čekanju.
Molim??? Ne govorite to. Ozbiljno, nemojte. To nije tačno, dokazaću vam.
Kako mislite „na čekanju“? Zašto?
Ono što je možda istina je da će vaš život krenuti drugim tokom. To bi moglo biti istina. Neke promene će se desiti. Ovo iskustvo će preoblikovati vašu ličnost. To će vas usmeriti u drugim pravcima. Možda ćete postati svesni mogućnosti kojih ranije niste bili svesni. Neki projekti koje ste želeli da ostvarite mogu biti odloženi ili više nemaju smisla. Ali sve ovo ne znači da je vaš život na čekanju.
6 zabluda roditelja dece sa posebnim potrebama
To znači da ste dobili priliku da napredujete i razvijate se kao nikada ranije.
Jednog trenutka ste bili obična osoba. Drugog, postajete lekar, terapeut, nutricionista, medicinska sestra, specijalista i profesionalni organizator i stručnjak za upravljanje vremenom.
To što ste roditelj deteta sa posebnim potrebama dalo vam je priliku da steknete super ekstra mega veštine. Da ne spominjem kako vam instinkti postaju oštriji. Prijatelji, možete vladati svetom zahvaljujući veštinama koje sada imate. Molim vas, nemojte reći da vam je život na čekanju. Svakog dana, samo ako volite svoje dete i brinete o njemu, samo napredujete, napredujete, i napredujete.
3.Izgubiću prijatelje.
To nije tačno. To je velika zabluda. Ovo je povezano sa strahom od odbijanja koji svi imamo. Ali ako gajimo izvesne sumnje, to ne znači da je to istina.
I ja sam to nekad mislila: „Sad ću izgubiti sve prijatelje.“ Tako sam mislila. Sada se malo stidim toga. U stvarnosti, nisam izgubila nijednog prijatelja. Ti sjajni ljudi koji su i dalje uz mene uvek su bili i ostali moja najveća podrška. Oni su saosećajni, puni razumevanja, spremni da me saslušaju i iskreno brinu.
Ne treba da se plašite da ćete izgubiti svoje prijatelje. Ono što treba da uradite je da se pobrinete da i vi budete dobar prijatelj. Nemojte se ponašati kao da imate najveći problem u univerzumu, i da svi treba da prate vaš raspored. Pokažite saosećanje i razumevanje prema ljudima koje volite i ponašajte se prema njima onako kako želite da se oni ponašaju prema vama. Odajte priznanje svojim prijateljima i cenite ih.
I ne brinite ako neki od njih nestanu iz vašeg života. Ovo verovatno nema nikakve veze sa činjenicom da imate dete sa posebnim potrebama. Kontinuirano rastemo i menjamo se i razvijamo različita interesovanja i prirodno je da se vremenom udaljimo od nekih ljudi.
4.Ne postoji mnogo toga što mogu raditi sa svojim detetom.
Zavisi od toga kako gledate na stvari. Možda nećete moći da se penjete na Himalaje sa svojim detetom, da idete na put oko sveta ili da dugo razgovarate o ovom i onom. Ali postoji mnogo stvari koje možete da radite zajedno. Možete šetati parkom, voziti se u kolima (Joana jednostavno voli dugu vožnju), meditirati, pevati pesme, maziti se i grliti, igrati se multisenzornim igračkama, posećivati prijatelje i rodbinu, ići na piknike, gledati nešto zajedno.
Zanimljivo je kako Joana ne gleda baš u pravcu televizora, ali jasno pokazuje da li joj se nešto dopada. Na primer, Frozen nije njen tip crtanog filma, i deluje nervozno i nestrpljivo kada to pustimo na TV-u. Ali jednostavno voli Moanu, pa to često puštamo na zadovoljstvo svih u našem domu. Svi baš volimo Moanu😊. Vidi se da joj se sviđa jer kada je uključeno, deluje tako opušteno, oči joj svetlucaju i deluje fokusirano i zadovoljno.
5.Moje dete ne može ono što druga deca mogu
To nije tačno. Vaše dete može da iskusi različite stvari koje druga deca ne mogu. Cenite svoje dete takvo kakvo je. Prihvatite ga u potpunosti. Deca sa posebnim potrebama dobijaju bezuslovnu ljubav, što je njihov najveći dobitak u ovom životu.
Bezuslovno volimo svoju decu i od njih nemamo nikakva očekivanja. I ne možemo ih naterati da urade bilo šta. To je luksuz koji nema mnogo nas.
Mnogi roditelji pišu na svojim blogovima da su njihovoj deci vremenom bolje. Malo zaostaju u razvoju, ali su posle mnogo terapija stekli sve više veština. Dakle, deca sa posebnim potrebama mogu napredovati i ići napred uz mnogo truda i zalaganja.
Ovde bih istakla da to ne mogu sva deca. Ovo je tačno za neke od njih. Svaki roditelj najbolje poznaje svoje dete i može prepoznati da li ima prostora i potencijala za više. Neka deca, poput Joane, imaju teška oštećenja mozga. Ako dete u ovom trenutku ne može ni da drži glavu, ne možemo očekivati da će za tri meseca prohodati.
Ipak, deca sa posebnim potrebama mogu mnogo. Treba da im pružimo mnogo prilika.
6.Ovo je sve moja greška.
Poznat mi je osećaj krivice, i mislim da je poznat svakom roditelju deteta sa posebnim potrebama. Možda mislite da je trebalo bolje da se brinete o sebi tokom trudnoće ili da vodite dete na više terapija. Ili možda samo osećate da ste propustili nešto što je trebalo da uradite.
6 zabluda roditelja dece sa posebnim potrebama
Ne!Mislim da niste.
Niste vi krivi, i definitivno ste u svakoj situaciji uradili najbolje što ste mogli.
Znam da je prirodno s vremena na vreme da sumnjate u sebe, ali ne dozvolite da vas to obuzme. Jedna od metoda koja pomaže kada vas preplavi misao: „Ovo je moja greška“ je vođenje dnevnika. Možete da vodite dnevnik, na primer, odgovarajući na pitanja:
– Kako se trenutno osećam?
– Šta je bilo okidač za ova osećanja?
– Da li sam siguran/-na da je to apsolutno tačno?
-Kako bi zvučala obrnuta verzija te misli? Na primer: „Totalno sam neuspešan/-na u ovome“, obrnuta verzija bi bila: „Sjajan/-na sam u ovome. Postajem sve bolji/-a i bolji/-a“. I onda pratite koja verzija vam zvuči verodostojnije.
Podstičem vas da pročitate ove članke za više inspiracije i otkrijete da niste sami:
5 razloga zašto roditelji osećaju krivicu
15 razloga zašto bi vam lični razvoj trebao biti prioritet
11 razloga zašto su roditelji dece sa posebnim potrebama često preopterećeni
Zašto koučing za roditelja dece sa posebnim potrebama
Prihvatanje i nastavak
Imati dete sa posebnim potrebama može biti divno iskustvo
Svako uverenje koje imamo je samo misao koju smo imali hiljadu puta. I ta misao je za nas postala istina. Dobra vest je da možemo saznati koje nam misli uzrokuju patnju i analizirati ih.
6 zabluda roditelja dece sa posebnim potrebama
Autor: Maya Stoychevski, Life coach and coach for special parents
Preuzeto sa: mayastoychevski.com
Tekst: 6 Misconceptions Around Special Children and Special Parents