Posmatranje života drugih ljudi ume biti jako zanimljivo iz prostog razloga što u njima vidite sebe. Sebe nekad, sebe sada, sebe sutra i sebe nikada. Svako od tih ljudi ima neku svoju životnu priču i iz svake priče se može izvući pouka. Ako smo mudri. Svako je toliko jedinstven da je nemoguće, a ne primetiti ga. E tako me na ovu temu inspirisala jedna predivna duša.
Živi kao na filmu. Ne, nije bajka ali nije ni tragedija. Prosto živi kao da joj je sve isprogramirano. Ima milion obaveza ali ona to voli. Uvek je u haosu i uvek žuri i ništa ne stiže. Maksimalno je odgovorna, tačna i precizna. Kada nešto obeća to mora biti tako makar se zgrada rušila. Ljudi je zato jako vole. Vremena za sebe ima ako joj okolnosti i ukućani to dozvole. U protivnom, piši propalo. Ona može i hoće sve sama. Raduje se kada je drugima od koristi. Čini ustupke, radi ponekad i besplatno, želi da sve završi na vreme. Kao rezultat svega ima glavobolje, žuljeve na stopalima i sindrom sagorevanja. Besni i plače kada je drugi ne vide, a onda nabaci osmeh zvani „sve je ok“ i nastavlja svojim putem. Srećna je kada su svi oko nje srećni. Ako nisu, ona je tu da popravi stvar. Večito se vrti oko tema kao što su: kućni budžet, šta skuvati i samo da je sve čisto.
I sve bi to bilo super kada bi ona u tom svom filmu bila zaista srećna. Ona misli da jeste, ali njena duša zna istinu. Istina je sasvim drugačija. Nezadovoljna je, iscrpljena i prazna.
A potrebno je tako malo da se svet okrene naopačke i da zasija u svom punom sjaju. Potrebno je samo da se prestane pridržavati reda vožnje. Život nije voz i ne mora da žuri. Samo je to potrebno shvatiti i prepustiti se svom osećaju. Prepustiti se osećaju slobode, osećaju da se ništa ne mora. Povezati se sa svojim unutrašnjim bićem koje nas nepogrešivo vodi.
I šta ako nije sve na vreme? I šta ako ste nekome nešto obećali? I zar morate biti svima na usluzi 24/7?
Ima li tu mesta za vas?
Koliko vas se prepoznalo u ovoj divnoj duši? Ima ih jako mnogo. Ali ako samo malo zastanemo i oslušnemo svoje potrebe, ako samo poverujemo tom glasu koji iz nas izranja, trensformisaćemo svoj život u momentu. Jer samo mi to možemo.
Opustite se i ne jurite rokove, ne kalupite se u norme i šeme, ne robujte pravilima koja su vam nametnuta. Pronađite mir u sebi. Pronađite lepotu svoje duše. Pronađite svoj ritam života i pratite ga. Bez pritisaka, bez onog „moraš“.
Svako od vas je duša čista kao suza i zašto bi živeli život prepun napetosti, besa i nezadovoljstva. Cenite sebe i svoj život i sa poštovanjem gledajte na njega. Negujte ga kao tek iznikao cvet. Budite ono ko zaista jeste, duša koja ne treba da pati već da se smeje i raduje.
Ali onako iskreno, od srca!
Autor: Tijana Mihajlović
