Život je onakav kako ga tumačiš. Ako ste čitali Anu Karenjinu, poznata vam je rečenica kojom je Tolstoj započeo ovo delo: „Sve srećne porodice liče jedna na drugu, svaka nesrećna porodica, nesrećna je na svoj način.“
Znajući da ni sreća nije šablonska, dugo sam se pitala šta je ovaj velikan pod time mislio?
Život je onakav kako ga tumačiš
Nisam ipak toliko „velika“, a ni mudra da bih ga opovrgla. Draže mi je bilo da promislim, jer jedan Tolstoj sigurno nije samo „prosuo“ neke reči, tek tako.
Rekla bih da nam je on, zapravo, u startu dao jednu lekciju. Mi sreću obično ne tumačimo, tu smo isti, dok nesreći svako od nas pripisuje svoje značenje.
Život je onakav kako ga tumačiš
Moja generacija se sa ovim romanom susrela u srednjoj školi. Sećam se da smo mu posvetili mnogo časova, detaljno analizirajući, čak smo imali „za“ i „protiv“ Ane. Ali, nismo mi tada imali godine koje bi zaista razumele živote tih likova. Verujem da bismo Aninu nesreću sada ipak drugačije tumačili.
Život je onakav kako ga tumačiš
Čudna je ta nesreća. Dok su jedni u stanju da godinama nad njom žale, drugi uspevaju da je dožive kao blagoslov. I kao nešto što im je pomoglo da se pokrenu i promene, što im je vratilo veri i ulilo im novu nadu.
A šta ćemo sa srećom? Možda da je s vremena na vreme protumačimo? Čisto da proverimo gde smo sa njom. Iznenadili biste se koliko ste već srećni, a da toga niste ni svesni.
Autor: Ana Milovanović
