Kada se okrenem iza sebe i kada pogledam arhivu svojih fotografija i snimljenih emisija i intervjua, putovanja i druženja shvatim da je decenija proletela potpuno neprimetno. I uz godine u godinu nizale su se nove obaveze, prepreke, ali i rad na sebi. U sferi novinarstva potrebno je stalno biti u toku, biti na pravom mestu i u pravo vreme, znati prići sagovorniku i izvući iz njega ono što je suština i time privući gledaoce. Moj lični motiv je oduvek bila ljubav prema televiziji, prema medijima zato to i stavljam u prvi plan jer bez obzira šta radili i gde bili, bez obzira da li ste žena ili muškarac ako to što radite radite bez emocija, verovatnoća da ćete uspeti je minimalna. To je moje lično iskustvo. Verujem da sigurne žene, žene svesne svojih kvaliteta, svoje lepote, svoje nesavršenosti, otvorene prema sebi i drugima bez onog destruktivnog ega mogu biti podjednako uspešne u sferama života u kojima to i žele i da budu.
Ono što se meni dogodilo potpuno neočekivano i neplanirano za vreme korone i kada smo svi morali da veći deo vremena provodimo u svojim domovima je da sam se „vratila“ možda svojoj drugoj prikrivenoj ljubavi, slikanju. Oduvek su me privlačili crteži i slike raznih umetnika, a eto zahvaljujući karantinu odlučila sam da drugima i sebi stvaram mala amaterska umetnička dela koja će uneti novu vedrinu u život.
I to mi, kako drugi kažu za sada ide dobro. I raduje me sve to, jer kada ljudi osete tu energiju u to što ste lično stvarali rukama kroz razne motive i boje i pokrete onda mojoj sreći nema kraja. Jer ja volim da stvaram, možda je za nekog to detinjasto ili bez veze ali za mene je sjajno jer znam da unosim radost u svaki svoj rad!
Redakcija
