Ako na dnevnom nivou puno kasnite, stalno ste u žurbi i zbog toga ste anksiozni ili pod stresom, pravilno disanje neće puno popraviti stvar.
Fokusirajte se na jedan zadatak
Obavljajte jedan po jedan prioritet sa vaše liste dnevnih ciljeva i posvetite se tom zadatku koji radite. Uronite u njega, osetite kako vas napušta potreba da projurite kroz njega i bacite se na sledeću obavezu. Popis ciljeva i planova ionako nikad nema kraja, to svi znamo. Pa neka ta sledeća stvar dođe malo kasnije. Budite jedno sa svojim zadatkom, neka on bude vaš čitav univerzum.
Smanjite (sopstvena) očekivanja
Stres nam ne stvaraju spoljnji faktori, poput posla ili drugih ljudi, to su samo sastavni delovi našeg života. Strah proizvodi stres. Strah od neuspeha, strah da nećemo sve stići da odradimo na vreme, da nismo dovoljno dobri, strah da ćemo izneveriti nečija očekivanja. Koren strahova leži u idealu koji sami kreiramo, a onda se bojimo da ga nećemo dostići. U glavi vidimo sliku uspešnog i savršenog sebe, okruženog sličnim ljudima, koji neprestano uživa. Kada shvatimo da je to nemoguće, povređeni smo, ali sopstvenim mogućnostima. Ostaje nam stres koji je nastao još dok smo strepili hoćemo li dostići vlastiti ideal uspeha. Umesto da nanosimo bol sebi, prihvatimo neizvesnost i verujmo da će sve biti dobro. Manje ćemo se bojati, a i stres će se značajno smanjiti. A svakako ćemo dati sve od sebe i uraditi najbolje što znamo i možemo.
Prihvatite druge ljude
Obično se uznemirimo kada se drugi ne ponašaju onako kako mi mislimo da bi trebali. Umesto da na to gledamo kao na nešto uznemiravajuće, pokušajmo prihvatiti druge ljude.
Prihvatimo li ih onakve kakvi jesu, prepoznaćemo u njima deo sebe- nesavršene, u potrazi za srećom, u borbi za sreću, ponašaju se onako kako misle da treba, rade najbolje što znaju, sve isto baš kao mi. Zato ih prihvatite iskreno, uživajte u vremenu provedenom sa njima i bićete srećniji, a manje pod stresom.
Autor: Ivana Živanić
