ZAMKE RODITELJSTVA

U želji da decu vaspitaju na što bolji način, mnogi roditelji nesvesno prave greške. Naravno, ne treba im zameriti već ih podstaći na drugačiji način razmišljanja. Za roditeljstvo nema nekog posebnog recepta, svako od nas radi kako misli da treba i vaspitava najbolje što ume. Međutim, nesvesno pravimo greške koristeći neke rečenice koje stvaraju kontraefekat i urušavaju dečje samopouzdanje. Jedana od takvih rečenica je – „U tvojim godinama sam bila mnogo odgovornija“, na taj način stvarate detetu pritisak i vrlo verovatno je da će ono u znak protesta ispoljavati još veći bunt. Takođe, nikad ga ne upoređujte sa drugom decom i ne navodite primere kako je ovaj ili onaj bolji od njega, bilo u školi, sportu, kućnim obavezama i sl.

Kada ga poredite sa drugima to dovodi do nezadovoljstva i frustracije kod deteta, pri čemu će prema vama pokazati bunt a na dete sa kojim ga poredite će gledati kao na potencijalnog neprijatelja. Treba da ga naučite da je ono ličnost za sebe i da ne treba da se poredi sa drugima, a ni slučajno da vi budete ti koji će ga upoređivati sa drugima.Ovo se najčešće dešava kada roditelj nije zadovoljan ocenom koju je dete donelo iz škole i onda nesmotreno ume da pita – „Koju ocenu je dobio taj i taj?“ Ovakva pitanja veoma negativno utiču na razvoj dečjeg samopoštovanja i samopouzdanja i trudite se da ih ne koristite.

Daleko veći efekat ćete postići ukoliko ga ohrabrite rečima, da se svakome može desiti da pogreši i date mu do znanja da verujete u njega i da ste sigurni da će ubrzo popraviti ocenu. Ovakvim pristupom ćete ohrabriti dete, jer mu jasno dajete do znanja da verujete u njega i njegove sposobnosti, a dete će ubrzo opravdati vaše poverenje. Mnogi roditelji greše kada kažnjavaju ili nagrađuju dete za ocenu. Dete uči zbog sebe, zbog svoje budućnosti a ne zbog vas. Imajte to na umu uvek kada posegnete bilo za nagradom bilo za kaznom. Pohvalite ga za svaki postignuti uspeh, a za neuspeh ga nemojte kažnjavati raznim zabranama, oduzimanjem telefona i sl. već popričajte sa detetom. Razgovorom se sve postiže i zato je jako važno da mu date šansu pokazujući da verujete u njega i da ste sigurni da uz malo truda ocena može biti daleko bolja. Ono što biste trebali vi kao roditelj da mu usadite je – „Uspeh je proizvod rada, neuspeh je proizvod nerada!“ Dete kada ovo shvati i samo se uveri u istinitost ovih reči, ne samo da će opravdati vaše poverenje, već će ovaj moto primenjivati i na druge životne segmente.

Odgovor kao što su „Zato, jer ja tako kažem!“, nikada nije odgovor, mada ga roditelji često koriste bilo u nedostatku argumenata, bilo da bi se postavili kao autoritet i da bi njihova bila „zadnja“, kako se to narodski kaže. Ovakvim odgovorom uništavate dečje samopoštovanje i navodite ga da se povinuje vašim odlukama, bez da zna pravi razlog. Ne zaboravite da je dete ličnost i da se prema njemu treba ophoditi kao prema takvom, jer u suprotnom nećete ništa postići. Normalno je da dete traži objašnjenje zašto mu je nešto zabranjeno, tako da takvi odgovori ne samo da ga neće zadovoljiti već će iskazati bunt na neki drugi način.

Iako smo se složili da nema proverenog recepta za roditeljstvo i da svi mi vaspitavamo decu po ličnom nahođenju, nije na odmet imati u podsvesti Ršumovićeve stihove: „Dete moraš da posmatraš, al mu ne smeš na put stati.Što ga pre čovekom smatraš, pre će čovek i postati!“

Autor: Slavica Bijelić