Najčešći stereotip koji ljudi imaju u vezi nas, osoba sa invaliditetom, koji nikako nije tačan je… Ako si sa osobom sa invaliditetom u zajednici, nosićeš i njen teret na svojim leđima. A zapravo nama, ni naši najbliži, nikad nisu naš teret nosili umesto nas, pa tako neće ni partner.
Da li znate da predrasude uništavaju ljubav osoba sa invaliditetom? Došlo je vreme da popričamo i o predrasudama zbog kojih osobe sa invaliditetom ostaju neostvarene u ljubavi.
Kao i svaka tema tako i ova ima primere koji su izuzetak, samo mislim da ih za sada ima jako malo. Ova tema deluje kompleksno kada se spomene izraz predrasude, međutim je zapravo jako prosta.
U današnje vremene svi kao težimo prihvatanju različitosti, rušenju tabua i prevazilaženju granica. Kada to radimo, ne radimo to iskreno nego lažno, ne radimo to zato što zaista želimo da promenimo u sebi stereotipe i predrasude koje smo stekli, već to radimo zato što je to trend.
Tako i u partnerskim odnosima u kojima je jedan od partnera osoba sa invaliditetom postoje primeri gde se partner ponaša kao da je prihvatio fizičko stanje osobe sa kojom je, a ustvari se na kraju ispostavi da je to bilo odglumljeno prihvatanje. Čak se posle toga pokaže da je tu osobu bilo sramota što je bila sa invalidom, kako nas ljudi najčešće nazivaju.
Ja se svaki put zapitam, kako ih nije sramota?
Da nešto razjasnimo, ništa od toga ne bi bilo tako da nismo narod sa tako licemernim mentalitetom. Verujete li da se sve to dešava zbog okoline I ZBOG TOGA ŠTA ĆE KO REĆI!
Čovek, i kada misli da je siguran u svoju odluku o izboru partnera, pojavi se neko iz okoline, i tom čoveku napriča da su osobe sa invaliditetom ovakve i onakve, i ubede ga da on zaslužuje bolje. A ako nasedne na tu priču, mislim da zapravo zaslužuje lekarski pregled.
Verujete li da u takvim situacijama i dan danas igra veliku, pa možda i presudnu ulogu, šta će reći mama, tata, strina, tetka ili ujka. Da li će oni odobriti taj odnos ili ne.
Ako ga ne odobre, nema ništa od toga. Eh moja civilizacijo.
Pričam vam iz svojih iskustava i iz iskustava meni bliskih ljudi. Toliko nam je fizički izgled postao bitan, da ni ne želimo da upoznamo osobu ukoliko fizički nije u potpunosti po našoj meri.
Dešavalo mi se da nekome intelektualno odgovaram, da nekome energetski prijam. A čim primeti te sitne fizičke “falinke” više mu ni počemu ne odgovaram.
Znam slučajeve gde su neki odnosi trajali po nekoliko godina. I čim je trebalo doći do nečeg ozbiljnog, tad je još brže dolazilo do rastanka.
Kao i u mnogo čemu, i u ljubavi nas ljudi ne shvataju ozbiljno.
To treba da prestane.
Autor: Milica Đorđević
