VELIKO TRAGANJE

Ako se pretpostavi da je pisani tekst jedan vid suptilne komunikacije između autora i čitaoca i ako se pretpostavi da je napisano savršeno, opet se neće poklopiti misli pisca i njegove publike. Jer misli puno lakše idu iz glave pisca na papir nego što putuju od papira do glave čitaoca. Ponekada se ne mogu ni vratiti u glavu autora.

Za taj savršeni tekst potrebno je pre svega uložiti Etiku u svoje pisano delo jer sve počinje od jasne i čiste misli. Ako je misao konfuzna ni tekst ne može biti jasan. Tajna je u tome da pisac zapravo ima šta da poruči i da to radi na jedan jasan i zanimljiv način, a da pri tom ne koristi nečije misli kao alate.

Mističnost stila je u tome da ono što se ima reći i preneti drugome bude transparentno i jednostavno. Dobar stil odraz je i autorovog unutrašnjeg sveta, odnosno, njegove skromnosti, nesebičnosti, poštovanja publike, iskrenosti…ukratko, odraz njegove etike.

Neprekidna težnja primerenosti stila o temi o kojoj se piše, adekvatan odgovor mogućnostima razumevanja onoga kome se piše i svedenost stila, dobitna je kombinacija uvek.

Savršen tekst u dobroj meri određuje i Naslov koji mora biti uočen od čitaoca. On dosta utiče na to da li će se nastaviti dalje sa čitanjem ili ne. Zato naslov mora biti dovoljno jasan i atraktivan kako bi zainteresovao one kojima je i namenjen. Neka bude intrigantan, ali nikako zavaravajući.

Kvalitetan tekst podrazumeva dosta čitanja jer poznavanje činjenica o željenoj temi daje napisanom argumentaciju, a to je ono što ga čini snažnim. Pored toga, proširiće se svest, naučiće se nešto novo, vokabular i izražavanje će biti plemenitiji Najvažnije od svega je to što se time izgrađuje sopstveni kredibilitet i vlada materijom u okviru žanra o kom se piše.

Poštovanje gramatike i pravopisa je imperativ. Čak i ako se odlično pogode preferencije čitalaca i ako se vlada temom, retko ko će ceniti i poštovati polupismenog autora. Iako pisanje u slengu nije isto što i biti nepismen, znakovi interpunkcije su u stvari naši prijatelji.

Možda ne bi bilo loše napraviti neki koncept pre početka pisanja u kome će biti navedeno  šta se želi napisati i kojim redosledom. Nepotrebna ponavljanja takođe mogu biti zamka jer „komplikovano“ ne znači i „pametno“. Bitno je da napisano bude smisleno, da ima jasno izraženu strukturu i da nema previše detalja.

Ne treba čuvati sve dobre stvari za kraj jer možda bombastičan završetak ima savršen efekat na čitaoce, ali do njega treba da se dođe. Dobro je početi sa detaljima jer oni privlače čitaocima pažnju.

Kako malo ko od nas zna dobro da se snalazi i na polju stvarnosti i na polju mašte, pre nego što se uopšte počne pisati potrebno je prvo pronaći sebe. Tada će se i mnogo lakše pronaći reči koje će se moći preneti drugima.

Autor: Ivana Živanić