Veći kriterijumi su ulaznica u bolje. Već smo mnogo puta čuli da treba spustiti kriterijume, da ne treba očekivati previše, da izbirač naiđe na otirač, ili bolje išta nego ništa. Čuli, poslušali i eto ih isprazni životi…
Veći kriterijumi su ulaznica u bolje.
U njuzleteru, mejlu koji mi svake srede stiže, pisalo je: „Ne dobijamo mi ono što (mislimo da) zaslužujemo. Dobijemo ono šta tolerišemo. A naši standardi određuju koliko i šta tolerišemo.“
Zapravo je Sneška, Kraljica sadržaja, u tom njuzleteru, proširila priču Toni Robinsa, koji je rekao: „Jedini način da trajno promenite svoj život je da povisite svoje standarde.“
Vrlo jasno i direktno rečeno, ali ne i za svačije uši. Jer svako „čuje“ ono za šta ima kapacitet.
Veći kriterijumi su ulaznica u bolje.
Bolje ništa, nego svašta. I bolje da biramo dok dobro ne izaberemo, i posao, i partnera, i prijatelje…
Za koga biramo uopšte? Ko će živeti te naše izbore?
Ne idu „daj šta daš“ i zadovoljstvo, a mi vrlo dobro znamo šta zašlužujemo.
Veći kriterijumi su ulaznica u bolje.
Da pristajemo na manje, učili su nas oni koji ni sami nisu zadovoljni svojim životom. Gotovo da nikada nećemo čuti ostvarenog čoveka sa takvim narativom. Takav čovek je svestan na šta sve nije pristao da bi sada živeo ispunjen i srećan život.
Lako je gledati sa strane i govoriti kako se drugima sreća osmehnula, a nama nije. Zato što ne znamo kakav je bio put tih „srećnih“. Jer, najčešće je bio sve, samo ne lak.
Sreća se ipak osmehuje hrabrima, koji znaju da mogu više, žele više i idu po to više. Tu gde sebe unizimo, samo da bismo se uklopili, nije sreća. Tu gde se protiv sebe prilagođavamo, nema sreće. Pa, bilo to društveno, poslovno ili emotivno uklapanje, svejedno nije sreća.
Autor: Ana Milovanović
