Umesto poklona

Ovaj tekst je umesto materijalnih poklona, umesto zagraljaja i poljubaca u ponoć. Ovo je tekst namenjen ženama koje su kraljice, borci, heroine… One se bore sa najvećim životnim izazovom. Borba koju vode je preteška i zove se RAK!

One su takođe i osobe sa kojima sam se smejala slađe neko sa bilo kim. Igrala do zore uz smeh i suze. Prvi put sam ih tada videla, a osetila sam ih kao svoje. Ovako je bilo…

U saradnji sa udruženjem zenauzzenu dogovorene su besplatna radionica „Pisanjem do cilja“ i predavanje „Pisanje se uči“, za žene obolele od karcinoma. Želala sam da im to bude novogodišnji poklon od mene i mog tima. Nisam imala neka očekivanja, osim onih koje sam stavila pred sebe, a to je profesionalnost u svakom smislu i da im pomognem koliko mogu.

Sve je pažljivo osmišljeno.

Radionicu i predavanje smo prilagodili njima. Ubacili tehnike i alate NLP-a. Sve je bilo savršeno. Mesto održavanja Vrnjačka Banja, hotel Solaris. Tri dana uživanja i rada. Tako sam i osmislila svoje dane. U pauzama od radionice i predavanja da se odmaram u spa centru hotela, da šetam i uživam. Ali…

Sledi nešto sasvim neočekivano za mene.

Odmah po dolasku u hotel žene su bile toliko ljubazne, nasmejane i prijatne, da sam uvidela da će stroga profesionalnost teško proći. Uživale smo u zajedničkom ručku i odmoru. I usledilo je predavanje „Pisanje se uči“.

Na samom predavanju toliko su se otvorile i pričale svoju priču da sam ja zanemela. Od sreće i straha u isto vreme. One možda nisu primetile, ali uhvatila me je mala trema. Šta reći posle takvih priča.

Kako je dan odmicao, sve više smo se zbližavale. Svaka od njih je podelila sa mnom deo svoje priče. Ljudi moji, da vi znate šta je sve tu stalo. U jednom trenutku imala sam utisak da će mi glava eksplodirati. Eksplodirati od njihove snage, volje za životom, želje za ozdravljenjem i vere u bolje sutra.

Postidela sam se pred njima i to sam im javno rekla na radionici. Postidela sam se pred njihovim bolom, pred njihovim strahom… Ponizila me je njihova nasmejanost i pozitivna energija. Mene, koja sam zdrava, a opet ni upola jaka, ni upola hrabra i pozitivna kao što su one.

Od tog dana one su moja VEČNA INSPIRACIJA! One imaju svo poštovanje ovog sveta sa moje strane. Jer kada neko ne zna šta ga sutra čeka, a igra sa vama do rane zore, peva i smeje se… takva osoba zaslužuje joj kažem VOLIM TE! DRŽI SE! VIDIMO SE USKORO! TAKVA OSOBA ZASLUŽIUJE DA BUDE DEO MOG ŽIVOTA I DA BUDE U MOM SRCU!

Fantastične žene su meni došle kao otrežnjenje. Dok sam ja mislila da pomažem njima, one su u stvari meni pomogle. Valjda to tako Bog namesti. Pošalje ti prave ljude u pravom trenutku. Ako me pitate, od njih sam naučila da ono što ja smatram problemom je luk i voda, iako kažu da je svakom njegova muka najteža, znajte da nije tako. Naučile su me da se smejem, da kažem mogu i da to zaista mislim.

Dijagnoza ne znači kraj!

Ono što sigurno znam jeste to da ću ih uskoro sve opet videti. Da ćemo se ponovo družiti, smejati, pevati, igrati… I da će biti mnogo povoda za radost i sreću. A do tada pišem im ovaj tekst umesto poklona.

P.S. Znajte da ste me osvojile i  da sam vaš prijatelj zauvek! VOLIM VAS!

Autor: Lidija Gajić, glavna i odgovorna urednica