ULOGA RODITELJA U ADOLESCENCIJI

Pišući o adolescenciji i baveći se ovom temom, vreme je da pažnju posvetim i ulozi roditelja u dobu adolscencije. Priznajem, nekad sam o ulozi govorila više kritički nego podržavajuće. Izbegla sam da pišem da li i zašto dolazi do jaza među generacijama, što je svakako važna tema.

Adolescenti značajnu pažnju posvećuju vršnjacima. Tada porodični identitet ustupa mesto vršnjačkom. No, porodica je ipak značajna luka za povratak kada stvari ,,van kuće“ postanu nepodnošljive. Najveći jaz nastaje usled nerazumevanja ili nedeljenja istog sistema vrednosti sa roditeljima.

Roditelji bi trebalo da podrže detovo odrastanje i menjanje interesovanja. U tom periodu komunikacija je bitan faktor saradnje između njih i adolescenata. Adolescent je faktički još uvek dete koje želi da se separiše, ne bude u zavisnoj poziciji od roditelja i slično. Od suštinskog je značaja da roditelji reše svoje unutrašnje konflikte i potrebe za zavisnošću i to dozvole detetu. Ono što je važno da dete više nije potčinjeno  svom roditelju već traži puno poštovanje i jednakost. Mnogi roditelji usled nemoći pribegnu manje ili više autoritarnim silama.

Po istraživanjima većina tinejdžera iako ih roditelji ,,smaraju“ podržava porodični život, želi da učestvuje u porodičnim aktivnostima i sl. Tinejdžeri u suštini žele mogućnost da biraju, da učestvuju u aktivnostima i da i da iste ne budu apsolutno vezane za porodicu. U ovom periodu primećuju  kako stvari funkcionišu, pravdu i nepravdu, loše i dobro. Žele da biraju sa kime će provoditi vreme pa pojedine obrasce dotadašnjeg ponašanja koje ih kao ličnosti ugrožavaju izbegnu.

Tinejdžeri zapravo žele pomoć i savet roditelja, ali u oblasti koji ih zanimaju. Uloga roditelja je da podrže i pomognu deci u važnim životnim pitanjima kada se osećaju ugroženo i ohrabre i pomognu im da nađu svoja interesovanja i put. Roditelji se često zaglave u nebitnim ponašanjima dece, načinu oblačenja i slično, propuštajući mnogo bitnije teme. Pitanja poput šta ću dalje, kao i osetljive tabu teme poput zaštite od psihoaktivnih supstanci, vršnjaka i podučavanja o reproduktivnom zdravlju svakako ne bi trebalo da prepuste samo vršnjacima ili nekome van porodice.  Roditelji imaju odvojene funkcije iako se one dopunjuju. Smatra se da se deca češće poveravaju majci što opet ne mora da bude tačno. Bitno je da roditelji nađu ono dobro što mogu da podare detetu i čemu mogu da ga poduče.

Brojna istraživanja pokazuju da su roditelji ipak važni deci. I da bi deca radije izabrala da imaju porodicu nego vršnjačku grupu. Roditelji su jako bitni jednom tinejdžeru koji zapravo silno želi podršku. Ono što je bitno jeste i da roditelj pokaže tinejdžeru da ima i svoje vreme i potrebe. Potrebe tinejdžera ne moraju da se poklapaju sa potrebama roditelja, ali je važno da se nađe balans u zajedničkom suživotu.

Autor: Bojana Aleksić, pedagog