Uglavnom je sve jednostavno, ali nam je „sigurnije“ da komplikujemo. Uglavnom je sve jednostavno. Samo je nama sigurnije da komplikujemo. Nije da mi želimo da komplikujemo, samo su nam tu smešteni svi izgovori, tu nam je bezbednije.
Jednostavnost podrazumeva ono rešenje, koje često ne želimo da vidimo.
Koliko god mislili da želimo neku promenu, to nas plaši, jer je normalno da nam nepoznato aktivira strah. No, nikada nisu ni bili hrabri oni koji nemaju strahove, već oni koji su se sa svojim strahovima suočili.
Kada gledate nekoga i mislite „lako je njemu“, znajte da svako „lako“ podrazumeva još više „teško“ pređenog puta. A to što gledamo okolo kome je lakše, neće nas dovesti do sopstvene lakoće.
Uostalom, mi ne znamo ništa suštinski o drugima, već samo gledamo u njihov izlog. I donosimo zaključke, najčešće pogrešne.
Uglavnom je sve jednostavno, ali nam je sigurnije da komplikujemo.
Kažu da svaki problem ima bar tri rešenja. Znam, znam, neke situacije ne rešavamo mi, niti imamo kontrolu nad životom, to su druge teme. Ovde je reč o onim svakodnevnim, našim „velikim“ problemima.
Na primer, nervira te nečije ponašanje. Kažeš to, tako što osobi skreneš pažnju na njene postupke, koji ti ne odgovaraju. Jednostavno, zar ne? Ahaa, u teoriji!
Druga opcija je da ćutiš, kao da će osoba sama shvatiti da te nervira. Komplikuješ, jer si „fin“. Ali druga strana neće shvatiti ništa, jer nema na osnovu čega. I dok ti trpiš i ljutiš se, neko možda i ne zna da tebe iritira. Ali bitno da smo mi dobri i nema veze.
I kao treća opcija, ti trpiš, gutaš, ćutiš i onda pukneš i pokažeš drugoj strani koliko ti, u stvari, nisi fin, jer to i nema nikakve veze sa nečijom finoćom ili dobrotom.
Uglavnom je sve jednostavno, ali nam je sigurnije da komplikujemo.
Šta sam htela da vam kažem ovom pričom?
Međuljudski odnosi su veoma složeni. Ne odgovaraju nam uvek ni postupci naših članova porodice, a ne nekog ko potiče iz drugačijeg vaspitanja.
Nekada je samo potrebno da ukažemo drugoj strani da to što radi nama nije prijatno. I to zapravo jeste jednostavno. Ali, onima koji nemaju samopoštovanja, to nije lako uopšte.
Kao što rekoh na početku, iza svakog „lako“, stoji naporan rad na svom biću. A to je najteži rad. I to ljude plaši. Valjda im je lakše da budu ušuškani. Te da, dok upiru prstom u one kojima je lako, traže izgovore za svoje nesređene živote.
Autor: Ana Milovanović
