Jednom ne tako davno, ali ima tome poprilično, rodila se jedna tršava mala. Rodila su se posle nje i druga deca. Priča će ipak ovaj put završiti na tršavoj. Tršava je bila nevaljala kao i mnoga deca. Zaštitni znak su bile njene loknice braon boje i iste takve tople okice. Bila je i ostala razigrani Anđeo. Trebalo je snage pratiti sve njene nestašluke. Pošto je živahno dete, a prvo svojim roditeljima, jedva da su uspevali da je urazume i da je sačuvaju njenih u početku nevinih, a kasnije i teških situacija. Porasla je tršava kao i sva deca. Uvek je vesela, pozitivna i prelepa. Dobila je, u godinama koje su prolazile, divnog brata, manje nevaljalog od nje i kasnije sestricu, lepoticu koju je čuvala pomažući mami. Prošle su godine ludovanja, škole, tetovaža, brijanja glave i sad je opet tršava.
Zvoni mi mobilni juče rano i znate šta? Otvaram kameru na čet pozivu, a sa druge strane me gledaju dva mala okanca tek progledala. Ručice kao mrvice, a u pozadini moja Tršava kaže: ,,Dobro jutro bako, evo nas, šta radiš?“. Bože dragi, sva teskoba tog dana je nestala. To su moji životi, njih dve i ovo dvoje kući. Osećaj da moja Tršava ima svoju Mrvicu je veličanstven. Pomešalo se sve kao da sam sve prolazila opet, plakala sam, smešila se, vrtlog svega. Moja mrvica je anđeosko perce. Ona je topla, mekana, mirišljava i jednostavno sam zaljubljena u nju. Sin i najmlađa ćerkica su oduševljeni jer su dobili bitne uloge u njenom životu. Ja, ja sam negde između svega i skroz sam pogubljena. Tamo mi mašu moja Tršava i moja Mrvica, a ovde moj tinejdžer i malena ćerkica. Otvaram svoje foldere i pakujem osećanja i sreću. Svako od njih ima fiokicu u mom srcu. Svako od njih je poseban i veličanstven. Želim da znaju da ih volim sve najviše na svetu.
Želim da im poručim da grade svoje ličnosti,ali da negde usput ne izgube sebe.
Biću tu uvek za sve vas, vi ste mi na prvom mestu pa sve ostalo. Opet sam onaj dan proživela miris pudera i mleka, osećaj me vratio svima njima kad su bili bebe. Vama, dragi moji, želim puno tršavih, mrvičastih, dobrih ili nevaljalih dečaka ili devojčica. Ja nastavljam da spajam nespojivo kao trostruka mama i novopečena baka. Treba se naći između mog srednjoškolca, malene devojčice i Tršave koja doji Mrvicu i pita za savete. Volim vas puno sve!
Autor: Sanja Radojković Đurđević
prelepoooooooo, da su vam zivi i zdravi vasi TRSVCI i slatka MRVICA, zelim vam jos puno MRVICA. Znam taj osecaj imami ih dvoje plus tri MRVICE.
Predivno napisano! Neka su svi živi i zdravi a jedan ogroman poljubac za tu Mrvicu!
Ja imam jednu veliku bubu od 14g i bubicu od 8 meseci. Nema veće sreće od toga. 💙💙💙
🙂