TROJAC BEZ KORMILARA

Imam ih troje, svi su fizički različiti i različiti su karakterno, što je po mom mišljenju odlično. Meni su oni savršeni, najlepši i najbolji. Volim svoje dve devojčice i svog dečaka. Više nisu baš svi mali, među njima je razlika po 7 godina. Znajući da je broj sedam prisustvo anđela bilo mi je jasno da sam anđele i rodila sva tri puta. Svoju ljubav ne mogu da odredim i da podelim, ne postoji ta vaga i taj metar da izmere i odrede. Oni znaju da me usreće, sa njima moja duša diše i uživa. Ima dana kada se osećam loše, kada sam nemoguća mama i oni to razumeju. Vidim i tada zaćute, osete i budu tu u blizini ako mi šta zatreba. To su deca,a ljudi! Toliko razumeju, a tako različitih uzrasta. Prilagodljivi, pametni i predivni. Vaspitani i naučeni na sve nedaće i situacije u životu, a opet maženi i voljeni. Svaku noć ležem sa molitvom na usnama da mi ih čuva sutra srećne i zdrave. Svako jutro se budim i na tome zahvaljujem Bogu. Kada ih posmatram vidim u njima ne samo svoju decu već odlične ljude, pažljive i odane. Naše gnezdo je pre godinu dana napustila moja najstarija kći. Ne želim ni da pamtim taj dan. Sada znam kako je bilo mojim roditeljima kada su me pratili na kapiji, ja usplahirena udavača, a otac se okreće tvrd kao kamen ka majci i baki i kaže: ,,Da suzu niste pustile, znate šta smo se dogovorili”. Kako im je bilo kad im se kapija zatvorila, sada to dobro znam.

Nije mi kvario tadašnju sreću, nisam ni ja njoj. Ona je bila zaštitnik svo troje, sada to preuzima sin štiteći mlađu sestru. Dolazi ona i odlazi sa svojom bebom koja je sada naš oganj u očima. Ali opet nije isto. Ostao je trojac bez kormilara. Toliku ljubav među njima još nigde nisam videla. Ta deca zaslužuju svu sreću ovog sveta. Nije nam lak život i moja najveća bol jeste što ne mogu sve baš da im pružim. Možda pate u sebi, ali klimnu glavom kao da ih to ne pogađa. Znali su da štite i pomažu jedni drugima i da rešavaju probleme bez da meni išta kažu da se ne bih brinula. Znam da će najstarija uvek bdeti nad njima iako već ima svoje dete. Znam da će sin kad još osnaži biti tu za sve nas. Najmlađa mi ostaje kada se svi budu razbežali kuda ih život bude vodio. Biće mi tu bar neko vreme dok sve to ne prihvatim. Ljubi vas majka i sve vas puno voli. Znate za naš dogovor i to je moje zaveštanje i moja molba, a za vas svetinja:,,Nikada, nikome, ni u kom slučaju ne dozvolite da vas posvađa ili na bilo koji način zavadi. Volite se tako jako i štitite jedni druge. Pomažite onome kome je pomoć potrebna. Zaklinjem vas i sada ovde javno,ovim papirom, ti Anđela, ti Dimitrije i ti Petra, vi ste trojac, vi ste moji ovozemaljski anđeli, voli vas mama”.

Autor: Sanja Radojković Đurđević