Svaka promena je novi početak. Oduvek me fasciniraju promene. Kad više nisam znala da se izborim sa sobom, menjala sam okolinu, potpuno nesvesno.
Ubrzo sam osetila kako mi te selidbe menjaju nešto u životu. Čak sam i umela da kažem: „Kad god promenim stan, promeni mi se život.“
Svaka promena je novi početak
Ono što tada nisam shvatala, nisu ti novi „kvadrati“ bili zaslužni za promenu mog života. Uvek je bilo do moje rešenosti da nešto promenim, pa makar to bio i moj boravak. Za nešto veće nisam bila spremna. A to veće bila je promena moje ličnosti.
Svaka promena je novi početak
Svakako da nova okolina i novi prostor nose sa sobom i novu energiju, nije to sporno. Ali, za istinsku promenu nas samih, potrebna je naša budnost i spremnost da prihvatimo odgovornost. I da konačno priznamo sebi da je ipak do nas. Da je uvek i bilo samo do nas.
Svaka promena je novi početak
To priznanje nas može potpuno osloboditi, jer ćemo tog trenutka shvatiti da mi možemo promeniti svoj život na bolje. Ali možemo i osetiti krivicu za sve što dosad nismo dobro uradili…
No, nije ni ta krivica toliko loša. Poslužiće nam da se naljutimo, a onda će nam biti gorivo za napredak.
Svaka promena je novi početak
Nije svaki novi početak promena, barem ne dok vrtimo iste obrasce ponašanja, u istoj ulozi, samo sa drugim junacima. Ali je svaka promena na nivou našeg bića definitivno početak novog života za nas. Pa i ona najmanja promena, ako smo je svesni.
Autor: Ana Milovanović
