SUSRET NA KIŠI

Napokon vikend! Protekla nedelja Neveni je bila jako naporna. Pravila je reklamu za jednog novog, ali jako važnog klijenta. Direktor joj je rekao da mora da dà sve od sebe i da treba da bude savršena reklama za njihov novi proizvod. Znajući sve to, bila je pod velikim pritiskom i ideja nikako joj se nije javljala. Ali, ipak do kraja nedelje je završila. U ponedeljak dolazi klijent na prezentaciju.

Subota je, jutro, neće rano da ustaje. Tegli se po krevetu i ispija kaficu čitajući novosti na svom telefonu. Lagano ustaje, tušira se i sprema za trčanje. Uživala je vikendom u trčanju kroz obližnji park.

 

Trčkarala je laganim tempom, udišući svež jutarnji vazduh. Na trenutak je zatvorila oči opijena mirisom tek procvetalog bagrema. Kad, odjednom udari u nešto… ili nekog.

„O izvinite, molim Vas. Nisam gledala ispred sebe…. oprostite“  Zamuckivala je.

„Nema problema, vidim da Vam baš prija trčkaranje parkom.“ Nasmeja se šarmantni mladić.

„Da, uživam …“ Reče zbunjena pogledom tog lepog mladića.

Pozdravi ga i nastavi dalje trčanje.

Odjednom se vreme totalno preokrenu. Predivne sunčeve zrake potisnuše tmurni oblaci i iz njih krene pljusak. Iznenađena, sakri se ispod nastrešnice kioska. U tom trenutnu dotrča i zgodni mladić.

„Izgleda da i nije baš dan za trčanje?“

 

Namignu joj on dok mu se voda slivala niz lepo lice, kvaseći mu majicu koja više nije mogla da sakrije njegovo zgodno telo. Nevena je zadrhtala… da li od kiše ili prizora, nije bila sigurna.

„Čini mi se da ova kiša neće skoro stati. Auto mi je blizu, možemo otrčati do njega a onda ću Vas odvesti kući.“

Prihvati poziv, a on je uhvati za ruku i zajedno potrčaše prema kolima. Crni džip bio je parkiran odmah na ulazu u park. Otvorio joj je vrata da sedne, a onda je otrčao do mesta vozača i veselo, kao kakav dečkić, uskočio u auto.

Objasnila mu je gde živi i on je pokrenuo auto. Nažalost, vožnja je jako kratko trajala.

„Hvala što ste me spasli da ne provedem vikend ispod nastrešnice onog kioska“ reče Nevena.

„Nema na čemu! Ako ste raspoloženi, možemo i sutra da trčimo po kiši?“ Namignu joj on.

„Izvinjavam se, nisam se predstavio, ja sam Dejan.“

„Nevena“ pruži svoju malenu, mokru od kiše, ruku. On je spremno dočeka i zadrži neki sekund više. Na taj dodir oboje zadrhtaše.

„Onda, vidimo se sutra na kiši.“ Reče ona i izađe iz auta.

Čitav dan mislila je na njega. Uveče je gledala šta ima od sportske opreme što bi mogla da obuče ujutru za trčanje. Pronašla je crne helanke koje su jasno naglašavale njene zgodne obline i kratku majicu.

Jedva je dočekala jutro. Ustala je odmah, obukla se, vezala dugu kosu u konjski rep i stavila je par kapi svog omiljenog parfema na vrat.

Trčkarala je nekih desetak minuta, ali nije ga videla. U jednom momentu, iza jednog drveta, primeti na travi ćebe i korpu sa hranom. Još lepši nego juče, trudio se da namesti sve kako bi uživali ispijajući kafu i grickajući sendviče koje je sam napravio.

„Dobro jutro“ Reče Nevena.

„Dobro jutro! Pridruži mi se da ovo pojedemo dok nije krenula kiša.“ Nasmeja se on.

Sedeli su na travi uživajući u kafi i doručku.

Posle pola sata zaista je krenula kiša. Ovoga puta uhvatili su se za ruke i smejući se kao deca, otrčali do njegovog džipa.

„Sreća da imaš kožna sedišta inače već bi ti uništili auto.“ Nasmejala se i pogledala u njega a on je pažljivo posmatrao njeno nasmejano lice. Jednom rukom joj je sklonio mokar pramen kose sa lica a drugom je privukao sebi i poljubio.

To veče je zaspala sa ukusom njegovih usana na svojim.

Ujutru je ustala rano, spremajući se za jako važan sastanak sa novim klijentom.

U svojoj kancelariji još jednom je proverila šminku, frizuru i poravnala nevidljive nabore na haljini i spremno krenula u salu za sastanke gde je trebala da održi prezentaciju.

Rečeno joj je da će kasniti, ali da su tu njegovi saradnici i da može da krene sa prezentacijom.

Pravih leđa, podignute brade devovala je veoma sigurno i poslovno.

Počela je svoje izlaganje. U jednom momentu, vrata se otvoriše i uđe…. on, Dejan.

Zbunjena zastade.

„Izvinite što kasnim. Samo nastavite“. Njoj blago namignu i sede za sto.

Ona se nasmeja i nastavi sa pričom.

 

Autor: Sanja Trninić