SUSRET

Subota veče. Tanja oblači svoju omiljenu roze haljinu i cipele sa velikom potpeticom. Dodaje još malo rumenila i roze ruž za usne. Uzima tašnicu, ključ od kola i izlazi iz kuće. Njena drugarica Zorica pozvala je na useljenje.

Zoricu zna davno. Nekad su radile zajedno. U to vreme Tanja se zabavljala sa Milanom. Bili su prvi u društvu koji su imali ozbiljnu vezu i svi su očekivali da će se to završiti brakom ali, iznenada, ta veza je pukla.

Tanja i Milan upoznali su Zoricu sa Peđom, Milanovim drugom iz detinjstva. Kasnije Zorica se udala za njega. I evo, sad su kupili svoj stan i zovu na useljenje.

Znala je da će doći i Milan i znala je da je oženjen ali mislila je da, posle toliko godina, to joj neće smetati.

Nesvesno ili namerno, prilikom spremanja, pažljivo je birala šta će obući i kako će se našminkati.

Došla je pre njih. Pozdravila se sa domaćinima i sela na kauč. Bilo je tu već par prijatelja. Neke je znala ali nije se upuštala u razgovor, bila je napeta zbog susreta koji joj predstoji.

Zvono na vratima najavilo je njihov dolazak.

Milan, ušavši u sobu, preleti pogledom po sobi javljajući se gostima a onda zastade primetivši nju. Brzo se pribra, osetivši ženino prisustvo.

Tanja je delovala odsutno, slabo je obraćala pažnju na ostale. Krišom je posmatrala Milana. A kad bi im se pogledi sreli, osetila bi vrelinu i grč u stomaku.

Da li je moguće da godine nisu učinile da postane ravnodušna prema njemu? Šta god da se desi, uvek će biti isto.

Kada je večera završena izašla je na terasu, kako bi došla malo do svežeg vazduha. Posle par minuta oseti nečije prisustvo. Okrete se i spazi Milana.

„Kako si?” Progovori on prvi.

„Odlično. Evo malo sam izašla na svež vazduh. Unutra ima puno dima a to mi smeta.”

„Da, znam. I meni….

Znaš, uvek mi je drago kad te sretnem… i žao mi je što nismo više zajedno. Mislio sam da će vremenom to proći, ali ne.”

„Da, slažem se. Ali ne možemo tu više ništa da uradimo.”

Krenuvši da uzme čašu sa stola, slučajno dodirne njenu ruku. Oboje zadrhtaše.

„Čujem da imaš ćerku?” Upita ona.

„Da, to je moja malena princeza.” Odgovori on s osmehom na licu.

„Čuvaj je, ima raznih mangupa.” Reče ona.

„Milane, svuda te tražim. Dođi da se pozdraviš sa kumom. Stigao je.”

Prekide njihov razgovor njegova žena.

Milan pogleda Tanju i kao da je hteo još nešto da kaže, ali samo joj namignu i sa setom u očima okrene se ženi i uđoše unutra.

Tanja je posedela još neko vreme, a onda se pozdravi sa domaćinima, rekavši da ujutru rano ustaje i da mora da ide. Pri izlazu pogleda Milana koji joj krišom uzvrati pogled. Izađe iz stana i uputi se ka svom autu. Ovo društvo i ovako već odavno može bez nje. Tužno se nasmeši na ove svoje misli, sede u auto i uputi se ka svom stanu.

 

Autor: Sanja Trninić