Roditelji žele svoju decu da spreme za život i pomognu im u formiranju sistema vrednosti, a ne shvatajući da zapravo na taj način ulivaju strahove i usađuju modele u njihove malene čiste živote.
Deca su rođena potpuna, od prirode data- savršena.
Dete ne beži od drugog deteta sa deformitetom, ne beži od životinja jer nema strah od toga da će ga napasti, priroda se pobrnula za zakon opstanka, ali da li je ispravno govoriti malom biću da se čuva i plaši prirode?
Boja kože je nešto što je postalo sinonim za razlike među ljudima. Svi mi znamo da kodeks nalaže kako bi trebalo da sasvim prirodno prihvatimo svaku razliku, ali nam ipak pogled odluta i misao skrene na tu stranu. Deca to ne vide tim očima zato što ne osećaju takve razlike. Odrastao čovek dozvoljava svom razumu da vlada njegovim bićem, a dete prati ono što mu je po rođenju dato- svoj osećaj i smernice duše.
Nismo svi jednaki i indentični to je istina. Neko to gleda kao manu, a neko kao dar i jedinstvenost. Sve je do prizme kroz koju posmatramo svet oko sebe.
Svest vlada našim bićem, umesto da biće vodi našu svest.
Ovo je ključ i suština prirode koju deca po rođenju razumeju, a odrasli se teško vraćaju tim visinama. Kažem visinama upravo zato što je toliko teško održati to iskonsko dobro u sebi i ako je toliko jednostavno. Paradoksalno je, znam. Zato Vam i pišem ovaj tekst kako biste osvestili taj osećaj mira i prirodnog stanja koje svako dete nosi u sebi.
Sigurna sam da Vi to možete jer vi to u sebi i posedujete. Svi smo bili deca. Samo se treba podsetiti kakav je osećaj biti srećan.
Odrasli teže jednakosti, a deca teže pravičnosti.
Odrasli teže pobedi, a deca teže osećaju sreće.
Odrasli žele moć, a deca sigurnost.
Odrasli žele priznanje, a deca zagrljaj kao pohvalu.
Odrasli žele novac, a deca igru i zabavu.
Kada bi se odrasli zabavljali i tako dolazili do novca..
Zagrljaj i sjaj u očima voljenih shvatali kao najveće priznanje..
Zaobišli dokazivanje i okrenuli se istinskoj potrebi sigurnosti..
Kada bi samo stavili ego i svest po strani, a okrenuli se istinskom osećaju unutar sebe koje svako dobija po rodjenju,
Bili bi istinski srećniji… kao i svako dete.
Autor: Marijana Gavrilović, Dipl. vaspitač
