ŠTA DECA ŽELE?

Roditelji me često me pitaju – kako da znam da ne grešim? Kako da znam je li dobro? Možda ipak da preduzmem nešto, i  sl.  Naravno da ne možemo uvek sve znati, niti postići da baš sve bude u savršenom skladu. Međutim, možemo težiti prirodnom roditeljstvu. Pišući ovaj tekst, pitam se, kako da sve obuhvatim a da ništa ne propustim? Kako  objediniti razvoj u jedan kratak tekst? Svakako da postoje neke osnovne stvari koje možemo iskoristiti za razumevanje odrastanja. I čudno, ali sve što deca žele je, zapravo, nematerijalne prirode- razumevanje, ljubav podrška. Sve što žele nije uslovljeno velikim stvarima, grandioznim promenama već  činjenicom da li će roditelj zaista prepoznati šta želim i kako se osećam? Da li će znati da se sa svim  tim nosi?

Deca teže sigurnosti. U prvim godinama života zavisna su od roditelja, a naročito od majke kao primarne figure.  Sve što  deca u tom periodu žele je da budu sita, nahranjena i presvučena. Dete je u početku u simbiotičkoj vezi ( stopljeno je )  sa majkom kako fizički tako i psihički. Svet oko sebe doživljava u jedinstvu sa majkom. Kasnije , postepeno, kroz fazu istraživanja,  dolazi do faze separacije (odvajanja) gde je za dalji razvoj deteta važno da majka podrži period odvajanja. Na primer da li ste znali da nije dobro da majka svakog časa bude uz bebu? Na taj način deca uče da usvajaju lik majke čak i kada ona nije tu, i tako umiruju sebe.

Deci  treba podrška i ljubav. Takođe, deca sama sebe frustriraju tako što omiljenu igračku dovoljno udalje i plaču, dok je ponovo ne približe. Zvuči čudno, ali nije. Važno je da majka, kao primarno važan objekat, bude smirena.  Ukoliko dete u prvim godinama života ne dobije sigurnost i osećaj da će neko uvek biti tu da mu pomogne, može razviti različite poremećaje vezane za prvi način zadovoljenja svojih potreba- oralni. Deca koja nisu ostvarila sve svoje potrebe kasnije se mogu odavati porocima, prejedanju, zvocanju, zatrpavanju i popunjavnju sebe različitim sadržajem materijlane i nematerijalne prirode ne bi li se popunila bol ili praznina kada se osete nesigurno. Sa druge strane mogu biti i prezaštićena što takođe ima posledice neslaženja u životu. Mnoge majke različito opisuju roditeljstvo. Ideal dobre majke u našem društvu je da bude posvećena detetu. No, zapravo, to može biti štetno i po detetove ali i majčine emocije. Poenta je naći balans u svemu što radimo.

Negde oko polovine treće godine dete se uči prvim pravilima. Kontroli. To je period odvajanja od pelena i privikavanja na nošu. Dete  ne želi da se uči pravilima. Želi lagodnost. Često roditelji  u ovoj fazi imaju problema.  Ali sve je to razvojno i potrebno je ostati smiren i ne dizati paniku. Ako se ovaj proces shvati prirodno i bez mnogo drame, panike i stresa da se pomogne detetu, dete  se uči kako da se ne cenka sa životom, ne odugovlači, a manje su šanse da ima problema sa prokrastinacijom (odlaganjem obaveza i odugovlačenjem da se nešto uradi ili završi ).

Nešto kasnije (od 3-5 god) deca se identifikuju sa roditeljima u vrlo složenom procesu koji je neophodno proći na razvojno zdrav način da bi dete u budućnosti volelo osobe dobre kao i njegovi roditelji i ponašalo se prema idealima koje su ga oni naučili. U ovoj fazi dečaci i devojčice uočavaju svoje polne razlike, postaju na primitivnom nivou svesni svoga tela u istraživačkom naletu čemu nešto služi. Takođe, sve je to razvojno  normalno, i potrebno je da roditelji sa puno empatičnosti i ljubavi tretiraju dete i razgovaraju sa njim, da kasnije , između ostalog ne bi došlo do povreda slike o sebi, problema sa inicijativom, samopouzdanjem u životu i sl.  Poenta je da dete dođe u stadijum poštovanja sebe ali i drugih, težeći uzajamnosti u životu.

Sve što deca žele je zapravo poštovanje. Vidi me. Čuj me. Prepoznaj me. Sve što rade i čime se bave, je razvojno normalno ukoliko i roditelji razvoj dožive kao nešto prirodno i pomognu detetu.

Autor: Bojana Aleksić, pedagog