Postoji toliko ideja i planova i sve bi odjednom da se pokrenu i realizuju. Teram sebe preko granica svojih mogućnosti.
U mračna vremena, oko počinje najbolje da vidi.
Sada mi je jasno da uvek prvo treba da se testiraju granice sopstvenih mogućnosti. Ali, kako da znam koje su moje granice ako ne prelazim preko njih ? Moć donošenja sopstvenih odluka i preuzimanje previše odgovornosti na sebe, obično ne obećavaju srećan kraj. Srećom, obično nas nešto tresne o glavu.
Bolest je vrlo praktičan duhovni učitelj. Čitav Stari zavet vrti se oko ideje božanskog koja nas uči kroz događaje u našim sopstvenim životima.
Rađamo se, učimo i ponovo rađamo. To je čitav proces i poenta. Neznanjem počinje svaki ciklus kreiranja. Postoji nešto što je prirodni poredak stvari- od postavljanja temelja i isceljivanja rana iz prošlosti pa sve do dosezanja svega onoga za šta smo ustvari sposobni.
Suština igre uvek je i učenje. Deo velike kosmičke žurke jeste da se sve dešava sa razlogom.
E sada, kada malo razmislim, sasvim je ok biti i samuraj jer lako možeš i da plešeš sa vukovima, da shvatiš da možeš da budeš jači nego što misliš, a opet i da prigrliš sve svoje slabosti. Tako se najlakše otkriju skriveni talenti, razviju se uspavani potencijali i može više da se uživa u životu.
Od pomisli na slabosti, kosa mi se diže na glavi, ali to je samo strah i ništa više i to je sasvim u redu. Prevazilaženje straha zvuči kao neki novi izazov pošto nemam pojma šta sada da radim. Ali to je opet proces učenja i otkrivanja nečeg novog.
Hajde da svakog meseca otkrijemo i naučimo nešto novo o sebi. Jer, mi nikada ne gubimo već smo stalno u procesu ličnog razvoja.
Autor: Ivana Živanić
