I sama sebe uhvatim u skrolovanju, a to se obično dešava kad sam tanka sa živcima, pa me ništa ne privlači, naprotiv, sve mi je iritantno. Isto je i kad buljimo u TV, a bez da nas nešto posebno interesuje, pa samo vrtimo kanale u nedogled. U stvari, to je čisto trošenje vremena i nemogućnost da se otrgnemo iz letargije ili nekog trenutnog stanja. Naravno, svi imamo takve momente i ne postoji osoba koja sebe nije uhvatila u toj besomučno-praznoj radnji.
Kad vidim da mi se to dešava, pogasim sve, računar, laptop i gurnem onaj telefon dalje od sebe. Ne interesuje me tada nijedna društvena mreža, uzmem knjigu, jednu od onih koje su na čekanju i zaronim u neki drugi svet. Jeste da mi povremeno ono nedisciplinovano oko skrene ka modernim uzurpatorima, ali sam vremenom naučila i to da ignorišem.
Svako ko je u životu pročitao barem jednu dobru knjigu, odlično zna da čitanje knjiga predstavlja jedinstveno, neponovljivo zadovoljstvo. Nažalost, bez obzira na ovu činjenicu, druženje sa knjigom je postalo navika koja je poslednjih godina u sve većem opadanju, a glavni uzrok tome je svakako razvoj tehnologije i digitalnih medija, kompjutera, pametnih telefona i tako dalje. Ono čega mnogi ljudi nisu svesni jeste da od čitanja knjiga imamo višestruke koristi.
Mozak je mišić i njemu je potreban stalni trening, a to jedino čitanjem i razmišljanjem možemo da postignemo. Često kad zapnem u svojim tekstovima ili pisanju istih za nekog drugog, prva misao mi je da ostavim sve i dohvatim knjigu. Ne pročitam ni deset stranica i već dobijem neku novu, svežu ideju. To je neverovatno, ali je tako. Osim toga, čitanjem širimo vidike, a naša polja interesovanja postaju sve veća. Jedno, redovno vuče do drugog, trećeg i ako se ne zaustavimo na vreme, završimo na nekoj desetoj temi od one početne. I tu je potrebna disciplina, jer nije fora da se rasplinemo i samo čačnemo nešto, u par rečenica, to je upravo ono što nam serviraju društvene mreže. Prava stvar je, jedna knjiga, a svaka knjiga otvara više tema i samim tim otvara mnogo više razmišljanja i eto nas na početku, vežbamo mozak. I ne samo to, širimo vokabular. Verujte, cela kolona novih reči ulazi u naš svet, a naše jezičke i govorne sposobnosti naprasno kreću uzlaznom linijom. Čitanje je jednako učenju, a svako učenje je dobro, stimulativno, nadahnjujuće, takođe, ono na neverovatan način otvara maštu i uvodi nas u čudesni imaginarni svet. A kao što već znamo – mašta može svašta i u tren oka, eto nas kod nove ideje, sveže misli, dobrog teksta ili uspešno obavljenog posla.
Takođe, ne smemo da zanemarimo da čitanjem knjiga poboljšavamo svoju kritičku sposobnost koja je vrlo važna prilikom donošenja nekih značajnih životnih odluka. Čitanjem prosto filtriramo i stvaramo dobar balans između važnog i nevažnog. Čitanje zahteva od pojedinca da razmišlja i obrađuje informacije na način na koji to drugi mediji, poput televizije, filma, muzike – ne mogu. Što češće i više čitamo, to će dublje biti razumevanje, u velikoj meri i raznovrsnije, a i primenjivije u svakodnevnom životu.
Čitajte ljudi, mnogo više čitajte, iako je to danas skoro pa nepopularno, međutim, samo posle jedne pročitane knjige, drugačije ćete osećati i razmišljati. Što više čitate i pišete, to ćete biti veštiji u verbalnoj komunikaciji sa drugim ljudima. I ovo nije prazna priča, zatupi nas neprestano skrolovanje i nečitanje dalje od jedne rečenice. Ulaskom sve jače i bolje tehnologije u našem životu se dešavaju ogromne promene, a površnost je sve češće, krajnji rezultat. Nisam ja protiv današnje tehnologije i društvenih mreža, naprotiv i sama sam korisnik, samo stavljam akcenat na jednu stvar; u svemu je potrebno imati meru. Pa tako, umesto besomučnog skrolovanja, uzmem dobru knjigu, naučim nešto novo, otvorim nekakav drugi ugao posmatranja i obogatim rečnik, verujte, koristi su ogromne. Stoga, knjigu u ruke.
Autor: Male Velike Stvari
