SKRIVANJE

Kako neko tako dobro i vešto skriva svoje lice? Kako izgled može da prevari? Zašto obično oni koji su najgrešniji izgledaju kao da mrava ne bi zgazili? Gde počinje, a gde se završava manipulacija mozgovima?

Manipulatora ima svuda oko nas i to jako mnogo. Sve ih je više i više, zbog uticaja medija i lažne slike koje mnogi plasiraju javnosti  (najveći među manipulatorima je Kim K, kao glavni primer) i mnogi slični njoj koji su nikakvim trudom i još manjim radom došli do nekih pozicija koje su od „značaja“. I narod u to veruje. Jer vidi samo slike. Još se niko nije setio da kaže u javnosti „Ovako radim da bih postigao …. nešto.“ Ili „Ovako se mučim svakodnevno da bi imao…“ … Niko od nas ne vidi niti zna pozadinu svega.

I ti isti MI, taj isti narod veruje u te slike. Veruje da sve pada sa neba i da se uspeh stvara preko noći. Niko se ne zapita kako nastaju jedne cipele Luj Viton? Kako se dolazi do ideje, ko mora da prati trendove i posle koliko promašenih ideja dolazi ona prava? Koliko ti ljudi u modnoj industriji naporno rade da bi samo održali kvalitet po kome su prepoznatljivi (trebalo bi se setiti da je najteža stvar ostati na vrhu, a ne doći do istog).

Čovek može da manipuliše druge, ali pre svega on manipuliše sebe.

Kineski lekari koji su izučavali tehnike čitanja lica, tehniku koja se u Kini razvija i kao pomoć u dijagnostikovanju zdravstvenih poremećaja i problema, na osnovu tog dominantnog dela lica mogli bi reći nešto o vama, o vašoj ličnosti ili o tome kakav ste tip osobe. Međutim, ova metoda možda prolazi u Kini .. ali na Balkanu vam je potrebno debelo istraživanje o određenoj osobi da biste na kraju 50% shvatili o kome se radi.

„Balkanjerosi“ jako dobro skrivaju svoje lice.

Ponekad ljudi nisu ni svesni toga koliko neko može i do koje mere da glumi ono što nije, samo da ne bi pokazao ono što jeste. Danas je najveći strah među ljudima da budu ono što jeste. I svuda oko nas je tako. Proverila sam to barem 1000 puta. Samo da ja sakrijem sebe sa svih strana da ni slučajno ne odam neku pogrešnu sliku svetu, a pri tome taj isti svet ni ne obraća pažnju na mene jer je opsednut samim sobom. I eto paradoksa, opet…

Danas je najveći problem nacije šta će reći okolina. I tu pojednici najčešće počinju da gube sebe a kasnije se izgube u potpunosti i žive za tu sliku koju prezentuju javnosti. Imamo gomilu primera za to, poznate pevačice i starlete se trude da izgube svoj vizuelni identitet i pretvore se u nešto drugo što nema veze sa njima. Samo da bi bile dobre svetu oko sebe jer su one gotov proizvod koji mora da se proda. I žive za tu izmišljenu sliku u javnosti.

Neko ko je potpuno plašljiv može se dobro pretvarati da je snažan i samouveren i da nema nikakav strah. To je zamka za sve one koji će na to lice pasti, ali najveća zamka je za tog nekog ko je uveren u svoje novo lice i ide tim putem. Onog trenutka kada situacija namesti da se taj neko „samouveren“ „pokaže“ na delu, on tu pada i slama se, neočekujući. Možemo da glumimo jačinu pred drugima, ali dela pokazuju uvek više nego naše reči. Ne može čovek sam od sebe da pobegne tako što će uveriti nekoga da nije ono što jeste. Neko može do te mere da bude zagonetan, ali na kraju se uvek otkriva ko je, baš kad se najmanje nada.

Zato čuvajte ono dobro što imate u sebi, ne hranite đavole svojim manama nego se potrudite da iz sebe izvučete ono najbolje kako biste ih na vreme „ubili“. A, ono što je loše, potrudite se da iskorenite stalnim vežbanjem i radom na sebi, a ne samo-uverenjem da ste najbolji jer ste prevarili sami sebe. Mislite o tome.

Autor: Ivana Damnjanović